Медијско окружење на Балкану се динамично развија и јавни медији морају излазити у сусрет изазовима да би победили у борби за аудиторијум. Финансирање, привлачење најбољих професионалаца, емитовање преко сателита су неки од главних проблема медија у Албанији и на Косову. За време медијског форума који је у Правецу организовао БНР, представници ове две земље су ставили акценат на језичку разноликост програма као важан део друштвене функције медија:
Радио-телевизија Косова (РТК) је већ од самог свог оснивања мултијезичан медијски сервис – постоје програми на језицима свих мањина на Косову како на радију, тако и на телевизији. Телевизија Косова емитује програме укупно за осам заједница – на албанском, српском, турском, ромском, босанском и црногорском језику, као и за египћанску заједницу на Косову и заједницу Горана који говоре специфичан бугарски дијалекат. Поносно могу да кажем да смо ми једина телевизија у свету која сваког дана емитује вести на ромском језику – истакао је Ментор Шала, генерални директор РТК.
Са своје стране Клеарт Дурај – директор Сектора за међународне односе Радио-телевизије Албаније је истакао:
Програми на страним језицима, посебно на језицима наших суседа су веома важна ствар. Постоји канал који емитује на језицима свих мањина у Албанији укључујући и бугарски језик. Тренутно су то претежно информативне емисије, али смо у разговорима са директорима БНР и БНТ изразили жељу да нам ставе на располагање различите садржаје на бугарском језику које ћемо ми емитовати за бугарску мањину.
Састанак у Правецу у организацији БНР је имао за циљ да допринесе балканској медијској сарадњи посебно у контексту приоритета бугарског председавања Саветом ЕУ. Овај форум даје шансу да обновимо нашу сарадњу, да ојачамо процеса пружања узајамне помоћи и размену професионалног искуства, категоричан је Александар Велев, генерални директор БНР и домаћин догађаја. Изузетан значај јавних медија за подстицање и јачање демократије и европских вредности у ЈИЕ потврђен је и у Декларацији учесника форума.
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: Ани ПетроваГрад Русе постао је богатији за један импресиван архитектонски објекат – најдужи дрвени пешачки мост у Бугарској. Мост, укупне дужине 28 метара, свечано је отворен крајем 2024. године у шумском парку Липник. Опремљен је модерним стакленим оградама ,..
Најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години била су Георги (140.818) и Марија (100.651), показују подаци Националног завода за статистику. Следе их имена Иван и Иванка, а затим Димитар и Елена. Када су у питању новорођенчад, прошле године..
Ружичасти фламинго се сматрао егзотичном врстом за Бугарску, али већ неколико година језера око Бургаса станишта су читавих колонија ових птица. Тренутно више од 450 јединки насељава влажна подручја Бургаса. Орнитолози кажу да егзотичним птицама..
Часовник луткарског позоришта у Старој Загори већ 48 година представља један од најпрепознатљивијих симбола града. Пуштен је у рад 1977. године и једини..
Према речима доцента Ангела Кунчева, главног државног санитарног инспектора, почетак епидемије грипа већ је евидентан, са 11% позитивних узорака. „Сезона..