Медијско окружење на Балкану се динамично развија и јавни медији морају излазити у сусрет изазовима да би победили у борби за аудиторијум. Финансирање, привлачење најбољих професионалаца, емитовање преко сателита су неки од главних проблема медија у Албанији и на Косову. За време медијског форума који је у Правецу организовао БНР, представници ове две земље су ставили акценат на језичку разноликост програма као важан део друштвене функције медија:
Радио-телевизија Косова (РТК) је већ од самог свог оснивања мултијезичан медијски сервис – постоје програми на језицима свих мањина на Косову како на радију, тако и на телевизији. Телевизија Косова емитује програме укупно за осам заједница – на албанском, српском, турском, ромском, босанском и црногорском језику, као и за египћанску заједницу на Косову и заједницу Горана који говоре специфичан бугарски дијалекат. Поносно могу да кажем да смо ми једина телевизија у свету која сваког дана емитује вести на ромском језику – истакао је Ментор Шала, генерални директор РТК.
Са своје стране Клеарт Дурај – директор Сектора за међународне односе Радио-телевизије Албаније је истакао:
Програми на страним језицима, посебно на језицима наших суседа су веома важна ствар. Постоји канал који емитује на језицима свих мањина у Албанији укључујући и бугарски језик. Тренутно су то претежно информативне емисије, али смо у разговорима са директорима БНР и БНТ изразили жељу да нам ставе на располагање различите садржаје на бугарском језику које ћемо ми емитовати за бугарску мањину.
Састанак у Правецу у организацији БНР је имао за циљ да допринесе балканској медијској сарадњи посебно у контексту приоритета бугарског председавања Саветом ЕУ. Овај форум даје шансу да обновимо нашу сарадњу, да ојачамо процеса пружања узајамне помоћи и размену професионалног искуства, категоричан је Александар Велев, генерални директор БНР и домаћин догађаја. Изузетан значај јавних медија за подстицање и јачање демократије и европских вредности у ЈИЕ потврђен је и у Декларацији учесника форума.
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: Ани ПетроваПромене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са трибине под називом „Каквом друштву тежимо?“, која је одржана у Центру за културу у Цариброду, преноси..
Трђава Царевец у Великом Трнову по шеснаести пут је, 1. јануара, дочекала свог првог туристу у новој години. Овај архитектонско-музејски резерват једини је у Бугарској који ради током целе године и представља најпосећенији музејски објекат на отвореном у..
Бугари широм земље дочекују Нову 2025. годину разним иницијативама. У Варни је више од 20 чланова клуба тренера каратеа и јоге Емила Златева годину започело традиционалним пливањем у мору. Истичу да се никада не разболевају и да се осећају пуни..
Часовник луткарског позоришта у Старој Загори већ 48 година представља један од најпрепознатљивијих симбола града. Пуштен је у рад 1977. године и једини..
Према речима доцента Ангела Кунчева, главног државног санитарног инспектора, почетак епидемије грипа већ је евидентан, са 11% позитивних узорака. „Сезона..