Један од омиљених бугарских празника који обележавамо 24. маја је Дан слова и бугарске азбуке створене у другој половини IХ века. Тај дан нас води назад кроз векове, подсећајући на једно наслеђе које је својом духовном светлошћу обасјало земље и културе. Поводом празника у Бугарској академији наука је приређена изложба посвећена бугарским азбукама, јер наше савремено писмо није настало одједном. Проф. Елка Мирчева са Института за бугарски језик при Бугарској академији наука прича:
„Бугарска азбука је нешто чиме се с разлогом можемо поносити. А можда најглавнији је рад светих Ћирила и Методија и чињеница да су на основу дијалекта који су најбоље познавали они створили оригиналну, у потпуности нову азбуку. Браћа су пореклом из Солуна. У њихово доба град је био густо насељен компактним словенско-бугарским становништвом које је говорило на источнобугарском дијалекту, блиском родопским говорима. Тако да су Ћирило и Методије изабрали управо тај дијалекат као темељ азбуке коју су одлучили да створе. Изванредан допринос који се и дан данас сматра недосежним, јесте чињеница да су за сваки звук пронашли одговарајуће слово те су тако успели да представе све специфичне особине бугарског језика.“
Проф. Мирчева цитира Црнорисца Храброг, бугарског монаха и писца с краја IХ и почетка Х века, који каже да „Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху“, како ми претпостављамо – рунском азбуком. Касније су почели да користе латинска и грчка слова. Али монах пита: „Но како може добро да се пише грчким словима: Бог или живот… или ширина“.
Често се помиње да Ћирило и Методије нису написали најстарију словенску азбуку глагољицу за Бугаре, већ за моравске Словене и то на наруџбину кнеза Ростислава и да никада нису ни боравили у Бугарској.
„Све је то у знатној мери истина, али овако изговорене чињенице поричу бугарски допринос стварању словенске писмености. Ћирило и Методије су путовали као политички радници, мисионари – коментарише проф. Мирчева. – У Средњем веку политика и свештенство су били тесно повезани. Тако да су браћа не само имала духовни сановници, него и политичари који су кренули у Моравску са одређеним циљем. Управо тада су се Константинопољ и Рим борили за надмоћ у Европи која је ишла путем христијанизације.“
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Институт за бугарски језик при Бугарској академији наукаДанашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..
15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..