Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугари у Солуну – део историје Бугарске и Грчке

БНР Новини
Хор Бугарске женске гимназије „Свети Благовести“ у Солуну, 1911. г.

У Софији је представљен албум „Солун и Бугари – историја, памћење, савременост”. Овим издањем завршава се први део пројекта посвећеног овој теми који је реализовао Институт за балканистику Бугарске академије наука (БАН) у сарадњи са Државном агенцијом за архиве и неким другим институцијама.

Празник бугарских занатлија удруга поводом 11. маја – дена Светих Ћирила и Методија, 1906.Издање садржи широки спектар чињеница и фотографија везаних за бугарску заједницу у граду – почев од породица и заната, кроз образовне институције и револуционарне организације све до масонске ложе. Овим пројектом се постижу три основна циља. Као прво повећава се информисаност бугарске јавности о историјском присуству Бугара у Солуну. Као друго евоцирају се успомене на град, онакав какав су га знали Бугари који су живели у њему и њихови потомци. И као треће представљају се савремене бугарске иницијативе из области политике, економије, културе, науке, образовања и спорта, везане за овај град. „Човек без корена је попут дрвећа без корена” – каже вођа пројекта доцент Јура Константинова са Института за балканистику.

Бугарска заједница у Солуну вуче корен још из давнина, али албум обухвата период од почетка 19. века до наших дана.Бугарска заједница у Солуну је доживела процват после 1878. године када је као резултат Руско-турског рата ослобођен северни део Бугарске, али цела Македонија,  укључујући њен егејски део и град Солун остали су у пределима Османског царства. Многи Бугари из мањих насељених места западне Македоније доселили су су се у Солун, тражећи просперитет и безбедност.

СнимкаКоји су између познатијих Бугара  везани за Солун?


Био је то један од циљева нашег пројекта – да утврдимо које су истакнуте личности везане за овај град
– каже Јура Константинова. – Најпрослављенији су свакако Света браћа Ћирило и Методије, творци словенског писма. Међутим успомене о бугарском духу у Солуну најбоље чувају Бугари који су завршили солунске гимназије – Мушку, Женску и Трговачку  као и њихови наследници.

Први ученици Америчке пољопривредне школе у Солуну, деца која су остала без родитеља после Илинденског устанка. Учитељице и ученице Француског Лицеја у Солуну.
Масони ложе „Солунска звезда”. Крајњи здесна – Драган Д. Тапков, представник познате бугарске фамилијеПројекат има још један циљ:

Не само да откријемо занимљиве личне приче у бугарским архивима него и да се обратимо максимално широком кругу читалаца и грађана који би се повезали с нама и испричали своје приче и пружили нам у дигиталном облику релевантну грађу из својих писаних и фотографских архива. У овом документалном издању видећете да има таквих људи. Хтела бих да се обратим свим наследницима Бугара који су некада живели у Солуну, без обзира где се налазе данас – у Бугарској или иностранству, да сачувају и негују сећање на претходне генерације – изјавила је доц. Константинова за Радио Бугарску.

Председник Државне агенције за архиве доц. др Михаил Грујев поздравио је тим колега и пријатеља који су радили на стварању ове књиге:

СнимкаАко погледате албум, видећете да нису представљене само политичка историја, борбе за национално освешћивање и афримацију бугарске заједнице у Солуну – каже г. Грујев. – Приказана је широка палета културног, друштвеног и привредног живота у Солуну у току више од три столећа. Први документи датирају с почетка 18. века, а последњи су посвећени састанку двојице премијера Бојка Борисова и Алексиса Ципраса.

​Вардарска врата – гравура из књиге „Путовање по Македонији ”, 1831. француског научника и дипломате Е. М. Кузинерија. Крајем XIX века подручје око ових врата представља четврт насељену првенствено Бугарима.СнимкаИстини за вољу историју Солуна везујемо и за неке конфликте између Бугарске и Грчке. Ту заједничку страницу историје треба да затворимо, истакла је списатељица Елена Пејева – Никифоридис, једна од Бугарки које данас живе у Солуну.

Имам један предлог – да такву књигу изда и грчка страна – о Грцима у Софији и Бугарској, рекла је гђа Никифоридис.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: архив

.







Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дар Педесетнице је живот у изобиљу

У осму недељу после Васкрсења Христовог славимо један од најважнијих празника за хришћанство – Педесетницу. На тај дан је Дух Свети, треће лице Свете Тројице, сишао на земљу и спустио на 12 апостола, који су се заједно са Пресветом Богородицом у..

објављено 23.6.24. 10.05

Данас су Духовске задушнице

Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..

објављено 22.6.24. 07.30
Тројица митрополита од којих ће се бирати патријарх бугарски (слева надесно): Гавриил ловешки, Григориј врачански и Даниил видински.

Свети синод изабрао три кандидата за новог бугарског патријарха

После вишечасовног састанка, Свети синод је изабрао тројицу митрополита који су кандидати за новог бугарског патријарха. Реч је о митрополиту ловешком Гавриилу, митрополиту врачанском Григорију и митрополиту видинском Даниилу. Према Статуту БПЦ, изабрани..

објављено 20.6.24. 18.03