У Софији је представљен албум „Солун и Бугари – историја, памћење, савременост”. Овим издањем завршава се први део пројекта посвећеног овој теми који је реализовао Институт за балканистику Бугарске академије наука (БАН) у сарадњи са Државном агенцијом за архиве и неким другим институцијама.

Издање садржи широки спектар чињеница и фотографија везаних за бугарску заједницу у граду – почев од породица и заната, кроз образовне институције и револуционарне организације све до масонске ложе. Овим пројектом се постижу три основна циља. Као прво повећава се информисаност бугарске јавности о историјском присуству Бугара у Солуну. Као друго евоцирају се успомене на град, онакав какав су га знали Бугари који су живели у њему и њихови потомци. И као треће представљају се савремене бугарске иницијативе из области политике, економије, културе, науке, образовања и спорта, везане за овај град. „Човек без корена је попут дрвећа без корена” – каже вођа пројекта доцент Јура Константинова са Института за балканистику.

Бугарска заједница у Солуну вуче корен још из давнина, али албум обухвата период од почетка 19. века до наших дана.Бугарска заједница у Солуну је доживела процват после 1878. године када је као резултат Руско-турског рата ослобођен северни део Бугарске, али цела Македонија,  укључујући њен егејски део и град Солун остали су у пределима Османског царства. Многи Бугари из мањих насељених места западне Македоније доселили су су се у Солун, тражећи просперитет и безбедност.

Који су између познатијих Бугара  везани за Солун?

Био је то један од циљева нашег пројекта – да утврдимо које су истакнуте личности везане за овај град – каже Јура Константинова. – Најпрослављенији су свакако Света браћа Ћирило и Методије, творци словенског писма. Међутим успомене о бугарском духу у Солуну најбоље чувају Бугари који су завршили солунске гимназије – Мушку, Женску и Трговачку  као и њихови наследници.

Пројекат има још један циљ:

Не само да откријемо занимљиве личне приче у бугарским архивима него и да се обратимо максимално широком кругу читалаца и грађана који би се повезали с нама и испричали своје приче и пружили нам у дигиталном облику релевантну грађу из својих писаних и фотографских архива. У овом документалном издању видећете да има таквих људи. Хтела бих да се обратим свим наследницима Бугара који су некада живели у Солуну, без обзира где се налазе данас – у Бугарској или иностранству, да сачувају и негују сећање на претходне генерације – изјавила је доц. Константинова за Радио Бугарску.

Председник Државне агенције за архиве доц. др Михаил Грујев поздравио је тим колега и пријатеља који су радили на стварању ове књиге:

Ако погледате албум, видећете да нису представљене само политичка историја, борбе за национално освешћивање и афримацију бугарске заједнице у Солуну – каже г. Грујев. – Приказана је широка палета културног, друштвеног и привредног живота у Солуну у току више од три столећа. Први документи датирају с почетка 18. века, а последњи су посвећени састанку двојице премијера Бојка Борисова и Алексиса Ципраса.

Истини за вољу историју Солуна везујемо и за неке конфликте између Бугарске и Грчке. Ту заједничку страницу историје треба да затворимо, истакла је списатељица Елена Пејева – Никифоридис, једна од Бугарки које данас живе у Солуну.

Имам један предлог – да такву књигу изда и грчка страна – о Грцима у Софији и Бугарској, рекла је гђа Никифоридис.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: архив

.