Димитар Илијев за себе каже да је срећан човек, јер му се остварио сан из детињства – да постане аутомобилиста. Држећи се правила: „Треба знати остати велики и повући се на време“ , 2013. године осмоструки рели шампион Бугарске је окончао своју 20-годишњу спортску каријеру и определио се за предавачки рад који је, међутим, за њега подразумевало не само да своја знања и вештине преноси другима тако што предаје на Националној спортској академији него и да код младих људи васпитава особине за које он сматра да су важне не само за возаче већ за све људе.
Лично тежим да, колико могу, будем возач за узор – каже Димитар Илијев. – Као и сви спортови, аутомобилизам тражи жртве, а наиме – пуно посла, потпуну посвећеност, велика одрицања. Али увек сам радио ствари које ми чине највеће задовољство. Мислим да је то веома важно и увек младим људима дајем савете у том смислу – да траже посао који ће им доносити задовољство.
Димитар Илијев верује да највеће опасности које нас вребају на путевима нису само коловозни застор и опасне необезбеђене деонице, нити пак слабости Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Основну улогу игра људски фактор.
О њему се веома мало прича. А зашто? Ми, људи, грешимо – истиче Димитар Илијев. – Средину у којој возимо постаје све непријатељскија, критеријуми према којима „припремамо возаче“ за учешће у саобраћају на путевима су све нижи. Учимо лекције из трагедија које се догађају на путевима. Због тога би било добро да се превентивно ради и да људи знају да је „возити“ велика одговорност.
И није само то. Димитар Илијев наводи веома забрињавајућу тенденцију која се претворила у епидемију и то не само у Бугарској него и у целом свету, а борба против ње тек предстоји:
Тренутно су за безбедност саобраћаја на путевима највећи проблем мобилни телефони – категоричан је Димитар. – Свако вози мислећи да он то уме и зна – да вози и разговара телефоном, да вози и да чита или пише… Али се пре или касније ситуација на путу мења и док човек гледа у телефон а не пут пред собом, није ни спреман да брзо реагује у случају потребе и ништа не предузима у случају опасности све док не постане учесник у саобраћајној несрећи. Тренутак када себи одвраћамо пажњу веома забрињава, јер понекад потпуно недужни људи плаћају туђе грешке.
Друга битна ствар која недостаје бугарским возачима јесте култура вожње.
Да бисмо причали о култури вожње прво морамо да причамо о култури уопште, јер су она и менталитет директно везани за начин управљања возилом – сматра Димитар Илијев. – Мислим да долази нова генерација возача који ће бити још слабији зато што су та деца одрасла у време некажњености, она једноставно немају навику да поштују правила и законе. Међутим, иза ње ће доћи друга генерација која ће бити много културнија и васпитанија, јер њени припадници тренутно одрастају у новој, нешто сређенијој европској средини. По мени тада ће се ствари почети поправљати.
Оно што би могло да побољша ситуацију јесте развијање особина и вештина возача. Управо то уче возачи који похађају прву у Бугарској Академију за сигурну вожњу (Safety Driving Academy) коју је 2008. године основао Димитар Илијев. Мото Академије гласи: „Сигурност се стиче!“.
Идеја о стварању ове академије је да људима који већ имају возачку дозволу омогућимо да стекну боље возачке вештине, да науче да правилно и успешно поступају у критичним ситуацијама, да развију неке инстикте. Јер у 99% свих инцидената узрок саобраћајних несрећа је људски фактор.
И на крају, али не и на последњем месту по значају: Шта треба да зна сваки возач?
Мора да зна да је одговорност на њему, да терористи већ користе возила као оружје, као и да ако неко док вози гледа у телефон а не пут пред собом може да несвесно постане терориста , а после ће сносити последице и живети са овим теретом. Возач мора да развија своје вештине – саветује Димитар Илијев, – јер само поседовање возачке дозволе не значи обавезно да њен ималац може да вози. Није добро да возач буде претерано самоуверен и да мисли да је добар у вожњи, јер претерано самопоуздање није добар фактор. И немојмо заборавити да нисмо безгрешни. Сви ми грешимо, али морамо покушати да грешке сведемо на минимум.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лични архив, архив и БГНЕС
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на..