Димитар Илијев за себе каже да је срећан човек, јер му се остварио сан из детињства – да постане аутомобилиста. Држећи се правила: „Треба знати остати велики и повући се на време“ , 2013. године осмоструки рели шампион Бугарске је окончао своју 20-годишњу спортску каријеру и определио се за предавачки рад који је, међутим, за њега подразумевало не само да своја знања и вештине преноси другима тако што предаје на Националној спортској академији него и да код младих људи васпитава особине за које он сматра да су важне не само за возаче већ за све људе.
Лично тежим да, колико могу, будем возач за узор – каже Димитар Илијев. – Као и сви спортови, аутомобилизам тражи жртве, а наиме – пуно посла, потпуну посвећеност, велика одрицања. Али увек сам радио ствари које ми чине највеће задовољство. Мислим да је то веома важно и увек младим људима дајем савете у том смислу – да траже посао који ће им доносити задовољство.
Димитар Илијев верује да највеће опасности које нас вребају на путевима нису само коловозни застор и опасне необезбеђене деонице, нити пак слабости Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Основну улогу игра људски фактор.
О њему се веома мало прича. А зашто? Ми, људи, грешимо – истиче Димитар Илијев. – Средину у којој возимо постаје све непријатељскија, критеријуми према којима „припремамо возаче“ за учешће у саобраћају на путевима су све нижи. Учимо лекције из трагедија које се догађају на путевима. Због тога би било добро да се превентивно ради и да људи знају да је „возити“ велика одговорност.
И није само то. Димитар Илијев наводи веома забрињавајућу тенденцију која се претворила у епидемију и то не само у Бугарској него и у целом свету, а борба против ње тек предстоји:
Тренутно су за безбедност саобраћаја на путевима највећи проблем мобилни телефони – категоричан је Димитар. – Свако вози мислећи да он то уме и зна – да вози и разговара телефоном, да вози и да чита или пише… Али се пре или касније ситуација на путу мења и док човек гледа у телефон а не пут пред собом, није ни спреман да брзо реагује у случају потребе и ништа не предузима у случају опасности све док не постане учесник у саобраћајној несрећи. Тренутак када себи одвраћамо пажњу веома забрињава, јер понекад потпуно недужни људи плаћају туђе грешке.
Друга битна ствар која недостаје бугарским возачима јесте култура вожње.
Да бисмо причали о култури вожње прво морамо да причамо о култури уопште, јер су она и менталитет директно везани за начин управљања возилом – сматра Димитар Илијев. – Мислим да долази нова генерација возача који ће бити још слабији зато што су та деца одрасла у време некажњености, она једноставно немају навику да поштују правила и законе. Међутим, иза ње ће доћи друга генерација која ће бити много културнија и васпитанија, јер њени припадници тренутно одрастају у новој, нешто сређенијој европској средини. По мени тада ће се ствари почети поправљати.
Оно што би могло да побољша ситуацију јесте развијање особина и вештина возача. Управо то уче возачи који похађају прву у Бугарској Академију за сигурну вожњу (Safety Driving Academy) коју је 2008. године основао Димитар Илијев. Мото Академије гласи: „Сигурност се стиче!“.
Идеја о стварању ове академије је да људима који већ имају возачку дозволу омогућимо да стекну боље возачке вештине, да науче да правилно и успешно поступају у критичним ситуацијама, да развију неке инстикте. Јер у 99% свих инцидената узрок саобраћајних несрећа је људски фактор.
И на крају, али не и на последњем месту по значају: Шта треба да зна сваки возач?
Мора да зна да је одговорност на њему, да терористи већ користе возила као оружје, као и да ако неко док вози гледа у телефон а не пут пред собом може да несвесно постане терориста , а после ће сносити последице и живети са овим теретом. Возач мора да развија своје вештине – саветује Димитар Илијев, – јер само поседовање возачке дозволе не значи обавезно да њен ималац може да вози. Није добро да возач буде претерано самоуверен и да мисли да је добар у вожњи, јер претерано самопоуздање није добар фактор. И немојмо заборавити да нисмо безгрешни. Сви ми грешимо, али морамо покушати да грешке сведемо на минимум.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лични архив, архив и БГНЕС
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра,..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе..