Прави празник боја и облика, море осмеха и доброг расположења очекују госте и становнике бугарске престонице у суботу, 6. октобра, када ће у самом срцу града бити одржана четврта по реду Парада шешира. Организатор догађаја су „Кућа шешира“ дизајнерке Ирине Сардареве и Музеј историје Софије.
Колоритна и елегантна поворка ће кренути у 16.00 сати од споменика Алеку Константинову, а кретаће се пешачким делом булевара „Витоша“ до Музеја историје Софије.
Историја шешира је тужна. 1946. године је ношење шешира било забрањено у Бугарској. А ја покушавам да поново оживим прекинуту традицију, каже Ирина Сардарева. Бугарка је јако лепа жена која зрачи унутрашњом енергијом. А шешир јој омогућава да буде другачија, да се преобрази, да одигра неку улогу јер смо ми, припаднице лепшег пола, глумице, без обзира на то да ли то прихватамо или не. Дакле, покушавам да женама измамим осмех на лицу, поручујем им да се не плаше да буду другачије, да буду краљице.
Софијска парада шешира се почела организовати 2017. године и има своје пролећно и јесење издање. Ова идеја није нова: сличне параде се одржавају у Лондону, Њујорку, Барселони, Аскоту и другим градовима света.
Шта је заправо подстакло Ирину Сардареву да људе позове да ставе своје омиљене свечане, спортске, луде, турске, индијске и друге шешире и изађу на улицу?
Рекла сам себи: па зашто да и ми немамо такву параду у Софији? Зар смо гори од осталих или једноставно немамо довољно самопоуздања? Парада шешира је невероватан доживљај, публика нас награђује аплаузима, поздрављају и сликају се с нама, радују нам се. Дакле, ми стварамо једну емоцију која недостаје нашем животу, рекла је дизајнерка шешира. Често нас питају против чега протестујемо. Ми не протестујемо, нити имамо захтеве, већ једноставно делимо љубав! Тако да позивам све који имају самопоуздања или желе да стекну исто да нам се придруже како бисмо показали да смо људи који су свесни себе и својих квалитета. Јер је жена, која носи шешир, пуна самопоуздања. А мушкарци помоћу овог аксесоара проналазе џентлмена у себи.
После чаролије која очекује учеснике и гледаоце Параде шешира, испред Музеја историје Софије ће ученици музичког педагога Искре Милкове одржати мали концерт, а поворци ће се придружити млади улични музичар Кристоф који ће допринети празничном расположењу.
Сваки пут припремамо нешто ново, објашњава Ирина Сардарева. Хоћу да људи импровизују, да све буде што је могуће искреније. Ако се некоме пева – нек' пева, ако пак му се игра – нек' игра. Да се не устручавамо да покажемо да осим што волимо да носимо шешире можемо певати и играти.
Биће и пуно награда. „Кућа шешира“ ће уручити награду за најлепши или најоригиналнији ручно израђен и украшен шешир, док ће Музеј историје Софије одликовати најелегантнију даму.
Љубав је најбитнија – љубав коју гајимо према породици, послу, природи. Бар ја тако мислим, каже Ирина Сардарева. Параду шешира организујем вођена идејом да је ширење љубави и позитивне енергије најважније у животу. Ако остале хранимо љубављу, она ће нам се вратити. Људи то често заборављају. Лепе успомене нас „чувају.“ Парада шешира ствара лепа сећања, а лепа сећања… она су срећа!
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архива
Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра,..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе..