Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дођите на Јесењу параду шешира у Софији!

БНР Новини

Прави празник боја и облика, море осмеха и доброг расположења очекују госте и становнике бугарске престонице у суботу, 6. октобра, када ће у самом срцу града бити одржана четврта по реду Парада шешира. Организатор догађаја су „Кућа шешира“ дизајнерке Ирине Сардареве и Музеј историје Софије.

Колоритна и елегантна поворка ће кренути у 16.00 сати од споменика Алеку Константинову, а кретаће се пешачким делом булевара „Витоша“ до Музеја историје Софије.

Историја шешира је тужна. 1946. године је ношење шешира било забрањено у Бугарској. А ја покушавам да поново оживим прекинуту традицију, каже Ирина Сардарева. Бугарка је јако лепа жена која зрачи унутрашњом енергијом. А шешир јој омогућава да буде другачија, да се преобрази, да одигра неку улогу јер смо ми, припаднице лепшег пола, глумице, без обзира на то да ли то прихватамо или не. Дакле, покушавам да женама измамим осмех на лицу, поручујем им да се не плаше да буду другачије, да буду краљице.

Софијска парада шешира се почела организовати 2017. године и има своје пролећно и јесење издање. Ова идеја није нова: сличне параде се одржавају у Лондону, Њујорку, Барселони, Аскоту и другим градовима света.

Шта је заправо подстакло Ирину Сардареву да људе позове да ставе своје омиљене свечане, спортске, луде, турске, индијске и друге шешире и изађу на улицу?

Рекла сам себи: па зашто да и ми немамо такву параду у Софији? Зар смо гори од осталих или једноставно немамо довољно самопоуздања? Парада шешира је невероватан доживљај, публика нас награђује аплаузима, поздрављају и сликају се с нама, радују нам се. Дакле, ми стварамо једну емоцију која недостаје нашем животу, рекла је дизајнерка шешира. Често нас питају против чега протестујемо. Ми не протестујемо, нити имамо захтеве, већ једноставно делимо љубав! Тако да позивам све који имају самопоуздања или желе да стекну исто да нам се придруже како бисмо показали да смо људи који су свесни себе и својих квалитета. Јер је жена, која носи шешир, пуна самопоуздања. А мушкарци помоћу овог аксесоара проналазе џентлмена у себи.

После чаролије која очекује учеснике и гледаоце Параде шешира, испред Музеја историје Софије ће ученици музичког педагога Искре Милкове одржати мали концерт,  а поворци ће се придружити млади улични музичар Кристоф који ће допринети празничном расположењу.


Сваки пут припремамо нешто ново
, објашњава Ирина Сардарева. Хоћу да људи импровизују, да све буде што је могуће искреније. Ако се некоме пева – нек' пева, ако пак му се игра – нек' игра. Да се не устручавамо да покажемо да осим што волимо да носимо шешире можемо певати и играти.


Биће и пуно награда. „Кућа шешира“ ће уручити награду за најлепши или најоригиналнији ручно израђен и украшен шешир, док ће Музеј историје Софије одликовати најелегантнију даму. 

Љубав је најбитнија – љубав коју гајимо према породици, послу, природи. Бар ја тако мислим, каже Ирина Сардарева. Параду шешира организујем вођена идејом да је ширење љубави и позитивне енергије најважније у животу. Ако остале хранимо љубављу, она ће нам се вратити. Људи то често заборављају. Лепе успомене нас „чувају.“ Парада шешира ствара лепа сећања, а лепа сећања… она су срећа!

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00