У Археолошком музеју у Софији приређена је изложба „Грчка – Бугарска: Културни мостови напретка и развоја“. Приказано је 11 постера, који су плод сарадње две суседне земље на пољу археологије. Могу се погледати резултати заједничких пројеката: „Црно море – јединство и разноврсност Античког Рима“, „Неизбрисив траг у историји – драгоцени експонати из грчких музеја“, „Римски споменици у долини Струме“, „Споменици под окриљем Унеска у Бугарској“ и др. Они су распоређени у пет одељења – Праисторија, Антика, Средњи век – Византија, Савременост и Ископавања у вези са изградњом метроа у Солуну.
Као суседне земље имамо заједнички историјски пут, а још смо и један од добрих савремених примера хармоничних партнерских односа на Балкану који позитивно утичу на откривање и промовисање заједничке културно-историјске баштине наших земаља, рекао је приликом отварања изложбе доцент др Христо Попов, заменик директора Археолошког музеја.
Са Бугарском имамо заједничку границу, рекао је амбасадор Грчке Њ.Е. Григориос Василоконстандакис. – Подржавамо стабилност у нашем региону, а култура је поуздани мост између Грчке и Бугарске. Наши народи деле заједничке европске принципе, вредности и приоритете, који нас још више зближавају и чине неодвојивим делом европске породице.
Амелија Гешева, заменица министра културе Бугарске придала је посебан значај чињеници што је изложба остварена у Европској години културног наслеђа, тек неколико месеци после председавања Бугарске Саветом ЕУ.
Овакви догађаји помажу нам да покажемо и промовишемо свој заједнички рад. Чврсто верујем да је културна баштина мост према будућим генерацијама и зато бих се јако радовала многим сличним изложбама убудуће – плод нових истраживања и нових пројеката. Министарство културе Бугарске подржава овакве и сличне иницијативе. Надам се да ће наша два министарства и културне институције две земље и надаље имати добре партнерске односе.
Међу заслужнима за реализацију експозиције је и др Поликсенија Адам-Велени, директорка Дирекције за споменике из античког доба и културно наслеђе у Министарству културе Грчке:
Изложба показује да развијамо плодну и конструктивну сарадњу. Као конкретан пример везан за праисторијско доба, могу навести заједнички пројекат Тополица – Промахон, у току чијег извођења је ископана неолитска насеоба датирана на VІ миленијум пре нове ере. Оно се налази на самој граници Бугарске и Грчке, па бугарски и грчки археолози раде свако на својој територији али се окупљају на конференције где износе резултате свог рада и издају заједничке радове. У току 12 година била сам директор Археолошког музеја у Солуну. Импресионирана сам начином на који су Бугари успели да неке руине древне Сердике уклопе у амбијент новоизграђених станица метроа и када смо ми почели градити метро у Солуну, који је требало да прође кроз центар града, предложила сам да позовемо код нас доктора историјских наука Мариа Иванова, који је руководио ископавањима у Софији. Искуства која смо разменили била су веома драгоцена.
Изложба се може погледати у Археолошком музеју у Софији до 28. октобра 2018. г. Она је организована под покровитељством Главне дирекције за античке споменике и културно наслеђе Министарства културе и спорта Републике Грчке, амбасаде Грчке у Софији и Националног Археолошког института с музејем при Бугарској академији наука.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: Агапи Јорданова и naim.bg
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..