Лепота Родопа је надалеко позната, а један од чаробних кутака у њеном загрљају је град Девин и његова околина. Ово подручје обилује бројним минералним и лековитим изворима – има их преко 15, а Јагодинска пећина, Чудни мостови, Триградско ждрело, Ђавоље грло и архитектонски споменици из доба Трачана одузимају дах сваком туристу и заљубљенику у природу. Немојмо заборавити и магију родопске музике и типичне за њу каба гајде. Реч је о старом инструменту који се и данас користи искључиво у овом крају а који карактерише нижи, бас звук. Стари и млади у Родопима чувају вишевековну традицију „гајдања.“ Пре више деценија је овде формиран оркестар „100 каба гајди“ који је убрзо стекао светску славу а у чијем саставу данас свирају млади инструменталисти из овог краја. Велику улогу у подстицању љубави деце према гајдама одиграо је руководилац дечјег оркестра из града Девина – Емил Чолаков.

Ево шта је рекао о г. Чолаков о саставу:

Гајдашки оркестар је сада већ далеке 1956. године основао Апостол Кисјов, који је оснивач и формације „100 каба гајди.“ У то време је Кисјов отворио и прву музичку школу у Девину у којој су деца учила свирати не само на гајдама, већ и на тамбури, кавалу, инструментима који се такође често користе у Родопима. Касније се преселио у Смољан где је такође основао школу, а исто тако и ансамбл „Родопа.“ Кроз године је дечјим гајдашким саставом руководио и чувени гајдаш Васил Бебелеков, који је недавно преминуо у САД. Паун Кушлев је такође предавао у школи, а Манол Ташков је водио радионице у свим местима на подручју општине. Ја сам од њега почетком 90-их година минулог века преузео гајдашки оркестар. Тада сам завршио Националну школу фолклорних уметности у Широкој лаци. С поносом могу рећи да никад нисмо прекидали рад. Мислим да ће и убудуће бити тако како бисмо неговали и промовисали гајдаштво у земљи. Редовно наступамо на саборима у Рожену и Копривштици. Имамо наступе и у иностранству – у Шпанији, Грчкој. Учествовали смо у обарању Гинисовог рекорда – 303 каба гајде, на што смо веома поносни. Једно од највећих признања које смо добили јесте повеља Министарства културе за допринос очувању и промовисању националног културног идентитета и упис у репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа 2016. године.

Захваљујући својој посвећености Емил Чолаков наставља да међу младима у Девину промовише старе каба гајде. И он је некад учио од великих мајстора попут Манола Радичева, Михаила Калфова, Дафа Трендафилова, а у Музичкој школи у Широкој лаци је „савладао“ и џура гајде.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова