Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Мањак младих осуђује занате на изумирање

БНР Новини

Бугари су одувек имали смисао за лепоту и ма да су најчешће живели веома скромно, у својој свакодневици су употребљавали многе лепе предмете наслеђене од предака, својеручно израђене или дело неког самоуког мајстора. Жене су се са своје стране исказивале кроз финоћу и колорит који придају кући својим ручно истканим простиркама, ћебадима  и ћилимима са украсним елементима.

Снимка
У тежњи да сачува за будуће генерације и негује традицију занатства бугарска влада је 1967. године донела одлуку о утемељењу националног удружења – Задруге мајстора народних уметничких заната. 1968. године занатлије града Русеа удружили су напоре на промовисању предмета примењене уметности на свим националним и међународним манифестацијама које је Задруга организовала. У новије време мајстори из тог подунавског града основали су удружење са непрофитним циљем, чија је мисија очувати самосвојну културу народа кроз изучавање и приказивање традиције, домета духовне и материјалне културе региона у сливу Дунава. Тако је
2013. године настала „Дунавска задруга народних уметничких заната“. Њени чланови су мајстори музичких инструмената, иконописци, мајстори уметничке керамике, плетива, дрвореза и калоферске чипке.

Снимка
Задруга има свој занатски комплекс са више атељеа. Покушавамо да га искористимо за потребе културног туризма. Већ смо га укључили у једну туристичку руту Министарства туризма, а резултати су више него добри –
каже један од оснивача Задруге, дуборезац Ангел Митрофанов.

Снимка2016. године општина Русе је доделила 55.000 лева (око 28.000 евра) – овим новцем су радионице занатлија обновљене. Центар „Сионес“ – организација која се бави активностима друштвено-корисног рада, рестаурирала је о свом трошку старинску кућу у дворишту комплекса, чије су изрезбарене таванице дело мајстора из града Трјавне од пре два века. Данас су у њој смештени неки атељеи Задруге. Митрофанов сматра да би шанса за промоцију и развој занатства било стварање музеја на отвореном по узору на етнографску целину Етара код Габрова (у централној Бугарској), у којем би мајстори демонстрирали своје вештине у присуству домаћих и страних туриста. У „радионици под ведрим небом“ они ће пуно тога научити о танчинама заната као што су уметничка обрада коже, казанџијски занат, примењено гвожђарство – а то су популарни занати у граду. Да би се то остварило потребни су средства и људи:

Млади показују интересовање али када виде да није лако пласирати предмете уметничких заната и када не успеју да зараде, мотивација им спласне и постепено одустану, наставља Ангел Митрофанов. Занатство из године у годину изумире, јер има све мање старих мајстора, а нови не стасавају.

Мањак људи којима би пренели занатске вештине не обесхрабрује занатлије из Дунавске задруге – они и сада проносе славу Бугарске и освајају награде на престижним фестивалима примењених уметности. У јулу и августу ове године учествовали су на ХХХІ фестивалу традиционалног веза у турском граду Силе и на ХІХ фестивалу културе у граду Бујукчекмеџе.

Снимка
У другом арт форуму учествовало је преко 1.350 уметника из 64 државе, међу којима је било 160 занатлија. Бугарин Веселин Фесчијев привукао је пажњу посетилаца својим разбојем и ћилимима које на њему ткаје, а Борјана Мочева и Красимир Сивов су употпунили уживанцију прелепим гравирама на кожи.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: dunavskazadruga.weebly.com



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Храна или грејање?“, домаћинства у Источној Европи ове зиме без дилеме, у западноевропска пред изазовом

С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..

објављено 10.12.24. 12.25

Дина Џевали из Сирије: Имала сам осећај потпуне безизлазности, у Бугарској ми ништа није тешко

Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..

објављено 9.12.24. 11.55

Бугарско културно друштво „Мартеница” из Штутгарта слави 20 година постојања

Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...

објављено 7.12.24. 11.30