11. децембра Европски парламент је са 514 гласова „за”, 107 „против” и 38 „уздржаних” усвојио Резолуцију о пријему Бугарске и Румуније у Шенгенски простор. У ствари, реч је о петом таквом апелу ове институције од више година наовамо. Као и досада, посланици Европског парламента су поново утврдили да две земље испуњавају техничке услове за пријем у Шенген. За разлику од раније, сада већина Европског парламента сматра да је поступно укидање граничне контроле односно прво укидање контроле на унутрашњим морским и ваздушним границама, а затим и на копненим, неприхватљиво, јер крије низ ризика и могло би да има негативан утицај на будуће проширење Шенгенског простора. Према европским посланицима, дуго одлагање потпуног приступања Бугарске и Румуније Шенгену је већ довело до негативних последица не само за две земље него и за ЕУ гледано уз целини.
Међутим, на расправи у Европском парламенту није присуствовао представник Савета ЕУ, а проширење Шенгенског простора зависи од одлуке тог органа. Дотичну одлуку Савет ЕУ може да донесе само консензусом, али резултати гласања о усвајању Резолуције показују да консензус по том питању не постоји ни у Европском парламенту. Имајући у виду драматичне догађаје око судбине Брегзита, тема о проширењу Шенгена није врућа тачка на дневном реду ЕУ. И мало вероватно је да постане таква при крају мандата садашње Европске комисије и мандата већине других европских институција. У том смислу одржану у Европском парламенту расправу о проширењу Шенгенског простора пријемом у чланство Бугарске и Румуније вероватно треба разматрати пре као елемент кампање за предстојеће европске изборе. На оваква размишљања наводи и чињеница да је аутор нацрта Резолуције Европског парламента био председник Партије европских социјалиста Сергеј Станишев, чији су коментари на ту тему садржали и елементе критике на рачун коалиционе владе партије ГЕРБ, која је члан Европске народне партије.
Вероватно су и због тих околности реакције у Софији на пети заредом апел Европског парламента за пријем Бугарске у Шенген суздржане. На сајту Министарства спољних послова још нема реакције на Резолуцију, а у једном од својих последњих коментара новинарима, у јуну ове године, министар спољних послова Екатерина Захаријева је изјавила да „Шенгенски простор де факто не функционише и то већ неколико година. Наш став је да морамо да очувамо своје спољне границе, а не да постављамо унутрашње ограде”. Владајућа гарнитура у Софији очито не очекује да се случај „Бугарска у Шенгену“ ускоро реши, а у данашњим околностима чини се да је овакав развој највероватнији.
Превод: Албена Џерманова
Народно собрање данас ће разматрати предлог за друго по реду изгласавање неповерења Влади Росена Жељазкова, а повод су, како наводе предлагачи, озбиљни пропусти у борби против корупције. Иницијативу је прошле недеље у скупштинску процедуру..
Уочи сутрашње расправе о другом по реду изгласавању неповерења Влади „Жељазков“, на тему корупције, оперативно руководство покрета Демократија за права и слободе (ДПС) одржало је хитан састанак како би одлучило да ли ће наставити да подржава актуелну..
Почасни председник покрета „Алијанса за права и слободе“ (АПС) Ахмед Доган признао је да у колективном телу АПС-а, односно некадашњег ДПС-а, постоје озбиљни проблеми у функционисању, доношењу одлука и, што је најважније – у комуникацији са грађанима...
Посланичка група партије „Препород“ по трећи пут је предала у Народно собрање предлог за расписивање референдума о очувању бугарског лева као једине..