11. децембра Европски парламент је са 514 гласова „за”, 107 „против” и 38 „уздржаних” усвојио Резолуцију о пријему Бугарске и Румуније у Шенгенски простор. У ствари, реч је о петом таквом апелу ове институције од више година наовамо. Као и досада, посланици Европског парламента су поново утврдили да две земље испуњавају техничке услове за пријем у Шенген. За разлику од раније, сада већина Европског парламента сматра да је поступно укидање граничне контроле односно прво укидање контроле на унутрашњим морским и ваздушним границама, а затим и на копненим, неприхватљиво, јер крије низ ризика и могло би да има негативан утицај на будуће проширење Шенгенског простора. Према европским посланицима, дуго одлагање потпуног приступања Бугарске и Румуније Шенгену је већ довело до негативних последица не само за две земље него и за ЕУ гледано уз целини.
Међутим, на расправи у Европском парламенту није присуствовао представник Савета ЕУ, а проширење Шенгенског простора зависи од одлуке тог органа. Дотичну одлуку Савет ЕУ може да донесе само консензусом, али резултати гласања о усвајању Резолуције показују да консензус по том питању не постоји ни у Европском парламенту. Имајући у виду драматичне догађаје око судбине Брегзита, тема о проширењу Шенгена није врућа тачка на дневном реду ЕУ. И мало вероватно је да постане таква при крају мандата садашње Европске комисије и мандата већине других европских институција. У том смислу одржану у Европском парламенту расправу о проширењу Шенгенског простора пријемом у чланство Бугарске и Румуније вероватно треба разматрати пре као елемент кампање за предстојеће европске изборе. На оваква размишљања наводи и чињеница да је аутор нацрта Резолуције Европског парламента био председник Партије европских социјалиста Сергеј Станишев, чији су коментари на ту тему садржали и елементе критике на рачун коалиционе владе партије ГЕРБ, која је члан Европске народне партије.
Вероватно су и због тих околности реакције у Софији на пети заредом апел Европског парламента за пријем Бугарске у Шенген суздржане. На сајту Министарства спољних послова још нема реакције на Резолуцију, а у једном од својих последњих коментара новинарима, у јуну ове године, министар спољних послова Екатерина Захаријева је изјавила да „Шенгенски простор де факто не функционише и то већ неколико година. Наш став је да морамо да очувамо своје спољне границе, а не да постављамо унутрашње ограде”. Владајућа гарнитура у Софији очито не очекује да се случај „Бугарска у Шенгену“ ускоро реши, а у данашњим околностима чини се да је овакав развој највероватнији.
Превод: Албена Џерманова
Партија МЕЧ („Морал, јединство и част”) данас подноси предлог за изгласавање неповерења Влади Росена Жељаскова, саопштио је у парламенту лидер партије „Препород“ Костадин Костадинов. Костадинов је рекао да је подношење предлога организовала његова..
„Када се служимо дипломатијом, морамо се служити и чињеницама, и званичном истином“, изјавио је министар спољних послова Георг Георгијев за време расправе у парламенту о изгласавању неповерења Влади Росена Жељаскова због „неуспеха у спољној..
Протести у Турској не јењавају након хапшења градоначелника Истанбула Масовни протести у Турској не престају након што је 19. марта ухапшен градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу. Како извештава БНТ, близу 1.900 људи је приведено због..
Посланичка група партије „Препород“ по трећи пут је предала у Народно собрање предлог за расписивање референдума о очувању бугарског лева као једине..