2018. хармоникаш Мишо Бажев је свечано обележио три важне годишњице: 80. рођендан, 70 година музичке и 35 година дискографске активности. Стотинак је снимака истакнутог домаћег музичара који се чувају у фонду БНР. Његов репертоар обухвата кола и раченице из северне Бугарске, извдене у духу традиције средње Старе планине (подручја Ловеча и Тројана). Мишо Бажев је рођен у граду Априлци, у Ловешком крају. Своју запажену инструменталну технику сјајно демонстрира и својим новијим снимцима шлагера и балканског фолклора. Кад чују његова извођења људи се радо хватају у коло. Иначе он наступа као солиста, вођа и као пратећи инструменталиста вокалних група из свог краја. Своју љубав према музици пренео је и на своје синове. Венци, који је инжењер по образовању, пева у хору, а Христо је професионални музичар – концерт-мајстор је Дувачког оркестра града Ловеча.
Мишо Бажев евоцира успомене на своје прве и неке друге важније кораке у својој музичкој каријери:
Од своје треће године почео сам свирати на усној хармоници, а моји другови и одрасли хватали се у коло. Касније сам свирао и на ручној хармоници (растегачи), али ме је одувек вукло према клавирској хармоници. Мој учитељ геометрије такође је свирао на хармоници. Са 12 година већ сам имао своју хармонику и био први корепетитор ђачког хора у нашем крају. Мој живот је прошао и сада још пролази уз хармонику .Од хармонике се никад нисам растајао и свираћу на њој све док сам на овом свету. Године 1953. г. чувени бугарски хармоникаш Борис Карлов дошао је у тадашње Ново село (садашњи град Априлци) и распитао се ко је најбољи музичар у том крају. Рекли су му да је то Георги Сабчев – вођа три дувачка оркестра у оно време, који је између осталог мој ујак. Сабчев га је позвао кући, а Борис Карлов је код њега провео читавих 20 дана.
Превод: Ана Андрејева
Више од 500 људи из целе земље окупља се данас на фестивалу „Некад давно... Кад је хлеб имао душу“ у селу Генерал Тодоров, код Петрича, саопштио је председник сеоске општине Станислав Станков. За учешће на овогодишњем, четвртом по реду издању фестивала..
Прича о селу Гостиља је и путовање кроз време и сусрет с једном малом католичком заједницом, која је, упркос историјским недаћама које су је пратиле, успела да сачува свој идентитет и веру. Село Гостиља се налази у северозападној Бугарској и једно је од..
"Халва, боза, природна жвака... Халва, боза, природна жвака..." Бугари који су рођени током 30-их година 20. века још увек се сећају како су улицама градова и села пролазили улични продавци који су стално понављали те речи. Обично су продавци били млади..
Више од 500 људи из целе земље окупља се данас на фестивалу „Некад давно... Кад је хлеб имао душу“ у селу Генерал Тодоров, код Петрича, саопштио је..