Подкаст на српском
Audio Player
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Мишо Бажев: „Са хармоником смо верни нераздвојни пријатељи“

Фотографија: лична архива2018. хармоникаш Мишо Бажев је свечано обележио три важне годишњице: 80. рођендан, 70 година музичке и 35 година дискографске активности. Стотинак је снимака истакнутог домаћег музичара који се чувају у фонду БНР. Његов репертоар обухвата кола и раченице из северне Бугарске, извдене у духу традиције средње Старе планине (подручја Ловеча и Тројана). Мишо Бажев је рођен у граду Априлци, у Ловешком крају. Своју запажену инструменталну технику сјајно демонстрира и својим новијим снимцима шлагера и балканског фолклора. Кад чују његова извођења људи се радо хватају у коло. Иначе он наступа као солиста, вођа и као пратећи инструменталиста вокалних група из свог краја. Своју љубав према музици пренео је и на своје синове. Венци, који је инжењер по образовању, пева у хору, а Христо је професионални музичар – концерт-мајстор је Дувачког оркестра града Ловеча.

Мишо Бажев евоцира успомене на своје прве и неке друге важније кораке у својој музичкој каријери:

Од своје треће године почео сам свирати на усној хармоници, а моји другови и одрасли хватали се у коло. Касније сам свирао и на ручној хармоници (растегачи), али ме је одувек вукло према клавирској хармоници. Мој учитељ геометрије такође је свирао на хармоници. Са 12 година већ сам имао своју хармонику и био први корепетитор ђачког хора у нашем крају. Мој живот је прошао и сада још пролази уз хармонику .Од хармонике се никад нисам растајао и свираћу на њој све док сам на овом свету. Године 1953. г. чувени бугарски хармоникаш Борис Карлов дошао је у тадашње Ново село (садашњи град Априлци) и распитао се ко је најбољи музичар у том крају. Рекли су му да је то Георги Сабчев – вођа три дувачка оркестра у оно време, који је између осталог мој ујак. Сабчев га је позвао кући, а Борис Карлов је код њега провео читавих 20 дана.

Тада сам имао прилике да га чујем у два наврата – био сам одушевљен. Он је одлично владао и мелодиком, и басовима. Отада ми је постао сан да свирам кола и раченице које би звучале нашки, на северњачки начин. Некада је била традиција да се 1. сваког месеца на БНР одржавају аудиције радио извођача. 1. јуна 1972. пријавио сам се и ја. После аудиције веома популарни у недалекој прошлости хармоникаш Коста Колев, који је био члан аудиционе комисије рекао ми је:”Твоја је њива златна, али је зарасла у коров. Треба да дођеш код мене да га очистимо. Ти си будући стваралац и од тебе очекујемо пуно снимака.” Пошто су одобрили три моја кола, следеће године 14. априла 1973. г.) ја сам их снимио. Прво између њих било је „Право Ловешко коло“. Поводом мог јубилеја у нашем обласном листу „Ловеч – прес“ објављен је велики чланак под насловом: “Мишо Бажев – ловешки Дико Илиев, навршио 80 г.“ (Дико Илијев је најпопуларнији бугарски композитор и извођач кола и раченица за дувачки оркестар - прим.прев.) У Клубу културних посленика одржана је свечаност у моју част. Учествовали су извођачи из Ловеча: позната певачица староградских песама Марија Петрова, Илијан Димитров, Илко Михов, мој драги друг - хармоникаш Наби Али. Било је предивно, а још ми и сада стижу честитке од колега и поштовалаца.


Превод: Ана Андрејева


Више из ове категориjе

Фестивал народне ношње у Жеравни оживљава дух старих времена

Народне песме и игре ће и ове године окупити љубитеље бугарског фолклора у Жеравни. Овогодишње издање Фестивала народне ношње одржаће се између 23. и 25. августа. „Обучени у народне ношње како би се вратили век и по уназад, у најбугарскије време,..

објављено 23.8.24. 07.50

У Ћустендилу почео празник Панагија

Уочи Успења Пресвете Богородице се у Ћустендилу, југозападна Бугарска, обележава празник Панагија, који представља ритуално уздизање хлеба. Четрнаестог августа, дан пред празник упокојења Божје Мајке, жене у ћустендилском крају изводе ритуално..

објављено 14.8.24. 14.38

Традиционални сабор и гајдашко надвиравање у селу Гела

Од 2. до 4. августа у селу Гела, у јужној Бугарској, ће се одржати традиционални сабор. Мештане и госте села очекује гајдашко надсвиравање, фолклорни програм са родопском музиком у трајању од преко 15 часова, алеја заната и такмичење за најдуже..

објављено 2.8.24. 07.10