У годинама после ослобођења од османске владавине 1878. године Бугарска привлачи истакнуте европске архитекте и индустријалце који помажу њеном брзом опоравку. Од посебног значаја је допринос Аустријанца и Чеха промени лика градова и препороду бугарске индустрије.
Пример добре сарадње између Бугара и Чеха је и фабрика вунених тканина коју је у Габрову отворио индустријалац Иван Хаџиберов. Главни техничар производње тканине је Чех Антон Хореник. Захваљујући њему у дом Хаџиберова стиже једини у Бугарској музички инструмент –оркестрион, који је допремљен Дунавом из Прага.
Реч је о великом аутоматском музичком инструменту – ормару, који замењује цео оркестар,- прича Росен Јосифов, кустос Регионалног историјског музеја у Габрову. – У њему има жица, мешина и дирки које покрећу полуге. Користили су га у престижним салонима централне и југозападне Европе, али у Бугарској је он једини познати оркестрион. Инструмент је достављен на имање Ивана Хаџиберова које се налазило у индустријској зони града Габрова. Колико ми је познато једино друго место на Балкану где се чува такав инструмент јесте Музеј науке и технике у Београду.
Због свог немирног духа и жеље да експериментише и изумљује различите предмете, Хаџиберов је у детаљима истражио инструмент. Иако исти ради на пнеуматски погон или опругу, 1906. године индустријалац је успео да учини тако да се он покреће електричним мотором. Занимљива чињеница везана за оркестрион јесте да је он снажно привукао пажњу цара Фердинанда, који је у ноћи 22. на 23. септембар 1908. године гостовао на имању свог пријатеља Ивана Хаџиберова. Цар је био изненађен што чује нека од својих омиљених музичких дела из „велике музичке кутије“ која ради на електрични мотор, с обзиром да у оно време оваква „електронска музика“ није била позната ни у једном европском граду.
Кустос признаје да је експонату потребна озбиљна рестаурација и да тренутно, упркос великом интересовању посетилаца, он не може да производи звук. Нажалост, код нас нема мајстора који је способан да „оживи“ оркестрион и врати му некадашњи сјај. Јосифов се нада, да таквих мајстора има у месту где је он произведен: у Прагу - данашњој чешкој престоници. Да би он поново био у стању да „емитује“ музику потребно је од 10 до 15 хиљада евра. Музејски радници се надају да ће успети да тај новац прикупе преко донаторске кампање.
Превод: Албена Џерманова
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Пловдив је домаћин традиционалног фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“, који траје до 19. децембра. Овогодишњи избор..
Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија...