Национална застава Републике Бугарске је тробојна са хоризонталним пољима одозго на доле: беле, зелене и црвене боје – наведено је у чл. 15 Закона о државном печату и националној застави Републике Бугарске. Избор боја и њихов редослед везани су за Стиљану Параскевову и Браилску тробојку.

Историја бугарске заставе потиче из 1862. године а везана за „три боје“ на униформи Прве бугарске легије коју је формирао Раковски. Три боје су први пут поређане у свом данашњем облику на застави коју је у румунском граду Браили пројектовао трговац и борац за националну ствар Иван Параскевов – прича Лилија Криворова из Националног војно-историјског музеја. – Израду и везење он је поверио својој 14-годишњој ћерци Стиљани, а сам рад на застави, који је трајао скоро 6 месеци, држи се у тајности. Застава је била готова у априлу 1877. године.

На застави је златним концем извезен усправљени лав са круном на глави, који је „нестао“ са тробојке за време расправа о Уставу ослобођене од османске владавине Кнежевине Бугарске.

Испоставило се да у нацрту Устава не постоји текст о застави. Након кратке расправе 26. марта 1879. народни посланици изгласавају члан 23. којим се озакоњују боје народне заставе али нема ни речи о лаву. Према истраживачу Браилске заставе пуковнику Ивану Стојчеву, посланици су у брзини једноставно пропусти опис лава – објашњава Лилија Криворова и наставља: – Године 1881. Браилска застава је предата Кнежевској палати. Тек 1930. године, 2 године пре своје смрти, Стиљана Параскевова је сазнала да се застава коју је она сашила налази тамо и успела да издејствује дозволу да је види. На „последњем састанку са својим створењем“ она је плакала, грлила и љубила заставу. После 1937. године Стиљанин потпис извезен у доњем углу заставе је исечен - не зна се тачно када и ко је то учинио.

Данас се Браилска застава чува у специјалном складишту Војно-историјског музеја заједно са другим војним заставама.

Застава се чува у специјалним климатским условима, заштићена од дневне светлости. Два пута је рестаурирана и конзервисана – 1965. и 1984. године. Приказана је посетиоцима 3. марта 2014. године на изложби посвећеној симболима бугарске државности, као и 3. марта 2017. године поводом обележавања 140 година од почетка Руско-турског рата. Постоји копија заставе, али она није део сталне експозиције – прецизира Лилија Криворова.

Национална застава остаје непромењена до краја Другог светског рата. Приликом усвајања Устава Народне Републике Бугарске (1947) лав се поново појављује иако већ без круне, а 1991. године Седми сазив Великог народног собрања укида грб и тако застава без грба остаје непромењена и до наших дана.

Многи људи мисле да је наша застава са грбом, али није тако. Грб је посебан уставни симбол. Многи немају ни представу да се бугарска застава не продукује, него репродукује – у закону је употребљена управо реч „репродукује“. Репродуковање се врши према утврђеним стандардима и правилима – подвлачи Атанаска Велчева чија је компанија прва у Бугарској сертификована за репродуковање бугарске заставе. – Боје су строго фиксиране по Пантоновој скали. Облик заставе је правоугаони у односу ширине и дужине 3:5 – прецизира Атанаска Велчева.

Специјални су захтеви у погледу конаца шавова па чак и у погледу поруба. Компанија нуди заставе у 9 димензија, а на националном нивоу тражња се повећава.

Код Бугара примећујем пробуђени патриотизам, враћање традицијама и националним вредностима – с поносом каже Атанаска Велчева и додаје да се највећа вијорећа застава (14х23 м) налази у Варни. 

То није једноставно сашити три парчета тканине – одговара Атанаска Велчева. – Веома сам поносна што израђујем тај национални симбол. Мој ме посао састаје са великим родољубима. А кад видим такве људе дубоко верујем да ће Бугарска још вековима постојати.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: БГНЕС и архива