Бугарски истраживачи на Антарктику ће добити нову, савремено опремљену научну лабораторију. Група архитеката, на челу с Пенком Станчевом, добила је међународни конкурс за изградњу нове базе на леденом континенту.

Постројење је планирано на површини од скоро 250 квадратних метара на острву Ливингстон на којем је смештена бугарска антарктичка база, а биће подигнуто на пилонима како га не би јаки ветрови и обилне падавине снега завејали. Својом поједностављеном конструкцијом и ојачаном структуром нова лабораторија ће бити безбедан заслон за научнике који истражују климатске промене и биолошку разноврсност.

Нова база по структури представља грађевину која неодољиво подсећа на кућице са косим крововима, мислим на традиционалну архитектуру карактеристичну за најудаљеније и најхладније тачке планете, каже арх. Пенка Станчева и додаје: Идеја нам је била не само да задржимо досадашњу силуету већ постојеће зграде, већ и да је проширимо и осавременимо. Од материјала имамо металну носиву конструкцију и термопанеле да бисмо боље изоловали базу изнутра и тиме смањили губитке топлоте.

Према архитекти, изградња објекта на једном од најчистијих места на планети треба да се одвија на дискретнији, хуманији начин, те да улива осећај породичне атмосфере. А такву атмосферу стварају људи, убеђена је она, док архитекте и грађевинари могу само да допринесу томе.

Из оно мало разговора са бугарским научницима и на основу тога што сам чула о њима могу рећи да су једна здружена и срдачна екипа, људи који заједничким напорима а вођени љубављу према природи савладавају оно што је готово немогуће, каже арх. Пенка Станчева. Слика коју сам створила у својој свести о њиховој здружености и непоколебивости, интимној и присној атмосфери, била ми је водиља у жељи да им саградим дом уместо истраживачке базе. Наравно, то ће, по својој сврси, бити база, али сам хтела да макар индиректно сачувам услове за ту микроклиму коју сами људи стварају. Што се архитектуре тиче, топла атмосфера зависи пре свега од величине, димензија – један топао и присан простор не сме бити нити велик, нити мали, наравно, од посебног значаја су и материјал, боје. Другим речима, то ће бити спој визуелног и функционалног.

Бугарска антарктичка база „Свети Климент Охридски“ је основана 1988. године након што су на острву Ливингстон постављене две преносиве грађевине.

Касније је подигнут и вишенаменски објекат, а исто тако и први православни параклис на леденом континенту посвећен Светом Јовану Рилском.

Ново постројење ће резимирати карактер досадашње базе а спојиће се с њом у један архитектонски комплекс. На пример, кућице са косим крововима ће бити приказане као уметнички елемент на улазу у зграду. Вредност лабораторије процењује се на око 400.000 евра а биће изграђена најкасније за три године. Реализација ће јој бити финансирана из европских фондова и државног буџета. По речима проф. Христа Пимпирева, шефа Националног антарктичког центра за истраживања, ова инвестиција је свакако исплатива, пошто је будућност човечанства на Антарктику с неисцрпним ресурсима свеже воде, минерала и све развијенијим туризмом.

Главни мотор пројекта изградње нове бугарске лабораторије је арх. Пенка Станчева из Пловдива, која тренутно ради на Чилеу у чију се природу представљену на посебно драматичан начин заљубила. Арх. Станчева је добитник бројних награда међу којима је „Зграда године“ за реконструкцију куће Јабланског у Софији и награда за целокупну сарадњу „Баумита.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова