Један од услова да Софија подржи Северну Македонију на путу њених европских интеграција јесте да македонски медији обуставе употребу говора мржње против Бугарске. У Уговору о добросуседству, сарадњи и пријатељству стоји да ће медији у двема земљама улагати напоре у том правцу. Како би се то могло остварити? Ово питање је Радио Бугарска поставила двојици новинара који слове за велике познаваоце ове теме.
То су Коста Филипов из Бугарске и Владимир Перев из Северне Македоније.
Ево њихових одговора:
Треба отворити дописничке центре бар јавних медија Северне Македоније у Бугарско и обрнуто. Последњи такав центар БНР у Скопљу затворен је 2011. г. Ја сам тај који је требало да задњи затвори врата, па сам кључ бацио у воде Вардара. То показује да јавност у двема земљама не показује интересовање за оно што се догађа у другој држави. Мени је теже објашњив недостатак интересовања од стране Северне Македоније, јер смо ми ипак подоста година члан ЕУ и НАТО. Македонци теже пријему у те две структуре, па би било логично да их занима како се иде тим путем, какве се грешке могу учинити, који су могући успеси и већи проблеми које треба решавати. Недавно смо у Охриду одржали састанак колега из Северне Македоније и Бугарске, а финансирало га је Министарство спољних послова. Као пример македонске колеге су навеле изборе за Европски парламент 26. маја – ниједан северномакедонски медиј није упутио дописника у Софију, али је бар 20 македонских новинара извештавало о истом догађају из Атине. Имам идеју о заједничким медијима, сајтовима, новинама и часописима … Предложио бих чак нешто више – да покренемо медије у којима би македонски аутори писали на македонском, са напоменом да је то бугарски дијалекат, а Бугари ће писати на бугарском. Када свако пише на свом језику много је лакше савладати језичку баријеру. Али овде је у питању политика, признавање језика. Добро знам да ће се тим поводом на македонској страни дићи галама до небеса која ће ширити страх од претапања македонског говора. Чућемо како ће 7 млн Бугара и њихови бројни сајтови, текстови, историјске цртице и емисије угушити македонске медије. Али је то увек тако, то је правило дијалектике - онај ко је мањи, у слабијој је позицији.
Међу нама не постоји говор мржње. Када не изигравамо Другу историјску комисију и када не улазимо у улогу аватара Бојка Борисова и Зорана Заева. Од нас зависи да ли ћемо се боље познавати и да ли ћемо имати висок степен поверења. У децембру Северна Македонија ће постати равноправни члан НАТО. Сутра ће њихови и наши војници учествовати у заједничким мисијама и чуваће једни другима леђа. Како ће то бити ако немају поверење једни у друге?
|
Предложио бих чак нешто више – да покренемо медије у којима би македонски аутори писали на македонском, са напоменом да је то бугарски дијалекат, а Бугари ће писати на бугарском. Када свако пише на свом језику много је лакше савладати језичку баријеру. Али овде је у питању политика, признавање језика. Добро знам да ће се тим поводом на македонској страни дићи галама до небеса која ће ширити страх од претапања македонског говора. Чућемо како ће 7 млн Бугара и њихови бројни сајтови, текстови, историјске цртице и емисије угушити македонске медије. Али је то увек тако, то је правило дијалектике - онај ко је мањи, у слабијој је позицији. Државе треба да подстакну заједничке македонско-бугарске информативне активности. Субвенције које одобравају за промоцију некаквих непотребних тв емисија, чији је циљ да задовоље сујету политичара – тога има у двема земљама – нека их усмере ка заједничким иницијативама две државе. Укидање говора мржње је нереално очекивање. Говор против Бугарске, вређање земље, лични напади – ево и сад слушам како говоре против Екатерине Захаријеве, то је део македонског националног васпитања. И македонске културе промовисане након 1945 г. То се не може збрисати одједном. Одувек сматрам да ближи односи, лакши прелаз преко границе , упис већег броја студената из Северне Македоније на бугарске факултете, сарадња међу новинарима, заједничке емисије Бугарске и Македоније имати позитиван утицај без обзира што ће све то бити прилика да се чују различита мишљења. |
Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..
Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији...
Након што је по седми пут у последње три године Бугарска изабрала своје народне посланике, резултати гласања су расветлили неке закулисне игре. Једна, наизглед, ситница приликом пребројавања гласова за партију „Величина“ (“Величие“), којој је за..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..