Џез фестивал у Пловдиву позива своје поштоваоце да уживају у омиљеној музици од 31. октобра до 2. новембра. По традицији концерти се приређују у Дому културе „Борис Христов“. Свака од вечери има посебну тему, програм нуди сусрете са познатим именима из света џеза, нове пројекте и одличну музику.

Фестивал је основан 2015. године и један је од најмлађих џез форума код нас.

„Од самог почетка радимо са неколико светских агенција које су нам изгласале поверење, агенције са специфичним обликом, које поштују тај стил, – прича џез певачица Мирослава Кацарова, уметнички директор форума. – Оне нису међу „мастодонтима“ у тој бранши, независне су и заступају нека од великих имена која изазивају наше усхићење. Људи са којима сарађујемо врло добро познају Бугарску. Они су одушевљени да се усуђујемо да стварамо, иако то скупо кошта, а ми живимо у једној од најсиромашнијих држава Европе.“

Од Мирославе Кацарове сазнајемо и какви су фестивалски и пратећи програми:

„Даме у џезу“ је својеврстан акценат на овогодишњем програму. Тако условно називамо прво вече. Отварамо џез фестивал концертом Марије Жоао – једне од најбољих џез певачица света. Она наступа са својим дугогодишњим партнером Мариом Лажињом. Веома атрактивна, неконвенционална, колоритна... Очекујемо феноменални вокални спектакл. Други концерт је онај Линде Меј Хан О и њеног квартета. Пре неког времена сам је слушала у Лондону, у саставу последње групе легендарног Пета Метинија. Да свираш са њим, само по себи, велико је постигнуће. Она је рођена у Малезији, одрасла је у Аустралији, а живи и ради у Њујорку. Линда је басисткиња која не само демонстрира своје способности инструменталисте, већ је и веома самосвојан композитор. По мени она ће бити велико откриће овогодишњег издања Џез фестивала у Пловдиву.

Друге вечери наступају гитаристи. Чућемо трио Курта Розенвинкла. Он је представник афирмисане младе генерације музичара, наступа са многим својим колегама, али тражи и свој пут у музици. Његов концерт је управо пре концерта Џона Скофилда, са којим је такође наступао. „Великана“ Скофилда ћемо слушати заједно са Џоном Клиријем – обојица добитници „Гремија“. Клири је Британац, али живи у Њу Орлеансу, јер истражује традиције тамошње културе како би их вешто уградио у своје композиције. Чућемо једну комбинацију блуза, ритам енд блуза и џеза.

Треће вече је посвећено бугарским музичарима, нешто о чему сам одавно сањала. Почињемо концертом који је посвећен Румену Тоскову. Позвали смо Антонија Дончева да „покрене“ тај пројекат, јер је он био његов пријатељ и учитељ. „Видим како птица лети“ наслов је који је Антони дао концерту уз учешће Валентина Герова (виола), Росена Захаријева (труба), Веселина Веселинова- Екоа (контрабас) и др. Затим долазе концерти Пепиија Славова – Млађег који већ годинама живи и ради у Њу Јорку, сарађује са Џоом Лованом, има номинацију за „Греми“. Први пут он гостује код нас заједно са групом са којом ради у САД и представиће свој први ауторски албум под насловом „Мале приче“ (Little Stories).

На пратећем програму је наш већ традиционални „Омладински џез конкурс“ са гала концертом који ће се одржати 2. новембра, биће представљене две књиге, два нова албума. А Велика награда Пловдивског џез фестивала ове године се додељује Теодосију Спасову за његов допринос развоју музике, као и за његов свесрдан рад на организацији џез форума.“

Како се организује фестивал са толико импресивним програмом у тешким за културу временима. Одговор поново даје Мирослава Кацарова:

„То је једна стална борба – да натерамо институције да гледају на нас добронамерно, јер смо ми „бескућна музика“, за разлику од симфонијске и оперске, на пример. Оне имају свој буџет, а ми сами прикупљамо сва потребна средства. Пловдививски џез фестивал ради на бази јавно-приватне иницијативе, али када је реч о уметности, добро је да се укључе и држава и општине. Што се тиче нашег фестивала, он је део програма „Пловдив 2019 – европска престонице културе“. Ове године нисмо успели да обезбедимо средства за сва велика имена која су испољила интересовање да наступе на нашој сцени, али планирамо да их позовемо идуће године. Велики уметници радо долазе код нас. Они виде да их овде  очекује безброј поштовалаца и једно непрегледно море новитета.“

Превод: Александра Ливен