Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Веселин Стојанов и његова "Рапсодија"

Веселин Стојанов (1902 – 1969)
Фотографија: архива
Бугарски композитор Веселин Стојанов је, према мишљењу угледних музиколога, „веома занимљива и у неким аспектима контрадикторна личност, која је помало заборављена.“ Од почетка новог столећа, постоји мишљење да је његово стваралаштво остало ван интереса бугарске музикологије.“ Ван интереса бугарске музикологије – која штета! Веселин Стојанов дао је више него достојан допринос бугарској култури и посебно музичком образовању. Није случајно што је Национална школа уметности у Русеу понела његово име.
 

Национална школа уметности

Са 35 година именован је за професора на Државној музичкој академији. Од 1945. г. је професор композиције и музичких облика, године 1952. постао је декан Факултета за музичку теорију, а од 1956. до 1962. г. био је ректор Бугарског државног конзерваторијума, како је гласио нови назив Музичке академије. Захваљујући Веселину Стојанову, Бугарска је добила талентоване композиторе и ствараоце као што су Тодор Попов, Димитар Петков, Стефан Ременков, Иван Маринов, Александар Текелијев, Виктор Чучков.

Франц Шмит

Велика школа коју су наследили од свог професора, није само резултат учења од Франца Шмита у Бечу. То су концерти Бечке филхармоније и представе Бечке опере; опсежно познавање стваралаштва Моцарта и Бетовена, Брамса и Вагнера, Брукнера и Малера, Рихарда Штрауса, Арнолда Шенберга и Албана Берга; то су сусрети са светски познатим музичарима, међу којима су Рахмањинов, Хоровиц, Крајслер, Хуберман, Гизекинг, Бакхауз... Колеге га називају „виртуозом оркестра“ због његовог дубоког инструменталног размишљања, драматуршки развијене симфонизације, употребе лајтмотивске технике, богате хармоније и раскошне, често егзотичне оркестрације.

Портрет Веселина Стојанова, 2002. г, аутор: Атанас Атанасов

У његовом опусу постоје два естетска става. Први произлази из свеопштег за његову генерацију схватања националног које је нужно везано за народно стваралаштво. Други став проистиче из жеље да изрази своју личност, без ограничења и без обавезе да се уклопи у постојећи нормативни систем. Овај уметник стално тражи равнотежу између личног и општеприхваћеног укуса. Пример за то су опера „Саламбо“ – јединствена у музичко-сценском стваралаштву Бугарске, као и балет „Папеса Ђована“.

Веселин Стојанов је одавно већ признат за класика, нека од његових инструменталних дела се и данас изводе на бугарској сцени, а привлачност симфонијске свите „Баја Гања“ и „Празничне увертире“ је више него актуелна и данас. Ипак, његов највећи заштитни знак је „Рапсодија“, која је настала 1956. г, по наруџбини Бугарског националног радија. Комад, који су бугарски оркестри често и са задовољством изводили од 50-их до 80-их година минулог века, и данас је непролазни музички класик. Упечатљива партитура открива најкарактеристичније црте композиторовог стила – појачану емоционалност, раскошну оркестрацију, рафиниране мелодијске и хармонијске нијансе.

"Рапсодија" Веселина Стојанова у извођењу Симфонијског оркестра БНР, диригент - Васил Стефанов:

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: archives.bnr.bg, bg.wikipedia.org, orgelwettbewerb.at, library-haskovo.org, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Б.Т.Р. креће на двомесечну турнеју по Европи

Група Б.Т.Р. завршава своју  турнеју по Бугарској  концертом 8. октобра у Сали бр. 1 Националног дворца културе у Софији. Као и на свим концертима до сада у оквиру ове турнеје, њима ће се на сцени придружити музичари из групе АХАТ. Само два дана..

објављено 7.10.25. 12.00

„Ко је она?“ – песма о томе како живети с лакоћом

Неколико дана пре великог концерта у Првој сали Националног дворца културе у Софији, Михаела Филева представља свој нови сингл под насловом „Ко је она?“ за који је снимљен и видео у духу кратког филма. Нумера је иначе део певачициног албума „96“, али ће..

објављено 6.10.25. 11.05

"Од пољупца не остаје белег" - DIA поново црпи инспирацију из фолклора

Димана Мирчева, познатија као DIA, привукла је пажњу још као ученица Националне музичке школе „Љубомир Пипков“ у Софији, када је издала своју прву ауторску песму. Створила је препознатљив стил који представља спој фолклорних елемената и савременог..

објављено 2.10.25. 12.15