Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Инвазијске врсте и прекомерни излов ограничавају рибље залихе Црног мора

Фотографија: БГНЕС

Последњи дан октобра се обележава као Међународни дан Црног мора. Данас  су се навршиле 23 године од потписивања Конвенције о очувању Црног мора од загађења од стране шест црноморских држава – Бугарске, Румуније, Русије, Турске, Украјине и Грузије.

1996. године владе црноморских држава су се  сложиле око става да загађење нашег заједничког мора ствара ризике по све граничне државе. У каквом је стању Црно море данас?

„У погледу загађења можемо рећи да се запажа генерално побољшање, – каже Димитар Попов из фондације удружења заштитника природе „Зелени Балкан“. – Последњих 20-30 година већина спроведених истраживања је утврдила да је морска вода постала знатно чистија, што је у великој мери резултат усвојених закона, пре свега на нивоу ЕУ, што побољшава квалитет испуштане у реке воде, посебно у сливу Дунава. Од 10-15 година наовамо запажамо побољшање стања постројења за пречишћавање отпадних вода – проширена је мрежа станица за пречишћавање на нашој обали. Мада и даље на неким местима не успевају да достигну потребни капацитет у летњим, туристичким месецима.”

И поред чињенице да стручњаци говоре о напретку, постоји и низ нерешених проблема, један од којих је тај са биолошким загађењем. Инвазијске врсте и прекомерни излов ограничавају залихе риба. „Не сматрам да ћемо икада успоставити некадашњи ниво биолошких залиха Црног мора, упозорава Димитар Попов и наставља: Тренутно се широм света тражи решење развојем аквакултура. Али их на нашем приобаљу нема, изузев фарми дагњи, које су иначе врло профитабилне, при чему њихов узгој помаже процес природног пречишћавања црноморских вода. Средствима из европског оперативног програма дуж целе обале су изграђене рибарске луке, али шта радимо у циљу побољшања стања рибљих залиха? Мислим да би било добро усмерити знатан део мера из тог програма на активности стварања јединица за узгој (аквакултура) и метода које би нам обезбедиле толико жељену морску храну, али не за рачун прекомерног излова.“

Сигнали о умрлим делфинима дуж бугарске обале овог лета су узнемирили јавност и изазвали страховања од драстичног смањења њихове популације. Три врсте црноморских делфина – обични делфин, перајаста плискавица и кљунасти делфин, су заштићене и светски угрожене врсте. Познати по свом високом интелекту и дружељубивој природи, делфини имају спору репродукцију. Узрок тога су како карактеристике китова – они се не размножавају сваке године, женке носе младунце 12 месеци, а раздобље дојења траје дуже од годину дана, тако и чиниоци повезани са човеком, подвлачи Димитар Попов из удружења „Зелени Балкан“:

„Црноморски сисари су били објекат интензивне експлоатације. 1966. године у Бугарској је уведен мораторијум на индустријски лов делфина. Узрок забране је био економске природе – трошкови за тражење животиња у мору су били већи од прихода од њиховог уништавања. Убијани су углавном због њихове масти, која је коришћена у индустријске сврхе. Али је после стварања синтетичких супституената профитабилније заборавити на коришћење делфина и китова. Према подацима о њиховој популацији од 2013. године, у читавом базену има између 200.000 и 400.000 јединки. Поређења ради, могу рећи да се сматра да укупан број „жртава“ индустријског излова делфина у првој половини ХХ века износи отприлике четири-пет милиона. Већ три године приређујемо експедиције у територијалним водама Републике Бугарске – око 6.000 квадратних километара, и наше процене популације у овом рејону варирају од 3.000 до 10.000 јединки, у зависности од сезоне. Све сензације о буму популације, најчешће су медијске и исувише претеране и немају пуно тога заједничког са стварношћу.“

Свако од нас може да помогне у очувању Црног мора не само не загађујући плаже. „У Закону о рибарству и аквакултурама су одређене минималне дозвољене ловне мере риба у привредном риболову. Ми, као грађани и потрошачи, можемо да приморамо трговце и рибаре – све који нуде морске ресурсе, да то раде на што је могуће одрживији начин“ – категоричан је Димитар Попов.


Превод: Александра Ливен


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15
Урсула фон дер Лајен

Нови тим Урсуле фон дер Лајен: Да ли ће бити постигнут „пакетни договор“ за одобрење свих еврокомесара?

Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..

објављено 19.11.24. 16.25
Доц. Спас Ташев

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..

објављено 19.11.24. 12.15