Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Кућа са резбареним украсима у селу Мали Поровец

Један самоуки мајстор је кренуо путем свог сна и годину за годином дочаравао ликове из своје уобразиље. Журио је и такмичио се са својим најбржим непријатељем – временом.

Марин Петков је сав свој живот провео у свом родном селу Мали Поровец /Малък Поровец/ у околини Испериха. Радио је као снабдевач и тако често боравио у региону у подножју Старе планине где су га очарале куће из доба националног препорода Бугарске. Вештине некадашњих резбара чија дела красе древне куће су га импресионирале и запалиле пламен у његовој души који ће горети до последњег дана његовог живота. Последњих 16 година свог живота он је своју кућу претворио у право ремек-дело. Својим радом се захвалио Богу што му је дао таленат и изразио поштовање према уметности бугарских мајстора из доба нашег препорода.


Он је на први поглед сасвим обичан човек који је током целог свог живота живео у малом лепом сеоцету – прича о мајстору Марину газдарица куће Елена Симеонова. – Међутим, он је човек велике маште, великог срца и златних руку, који се диви стваралаштву великих мајстора дуборезаца из доба националног препорода Бугарске. У Кући са резбареним украсима се може видети и његово Мајсторско сведочанство из 1948. године у оригиналу, јер је он и мајстор намештаја. Међутим, што се резбарења тиче, Марин је самоук. Много је читао, али никада није имао претерано самопоуздање да би рекао: „Ја могу све“. Дуго се година припремао. Зато и у кући нема случајних ствари него је све плод савршене логике и дисциплине.

Мајстор Марин је обрађеним дрветом декорисао сав намештај, карнише, плафоне и веранде у свом дому а на спољашњу страну прозора ставио је макету споменика „Шипка“. На капији је исписао речи “Дом отворен за свакога ко га жели посетити ” – јер је своје дуборезе радио са идејом да то буде наслеђе које ће оставити људима да би му се радовали. Оставио им је и завет преко копије сцене “Точак живота” коју је насликао Захари Зограф.

У овом делу је скривена порука мајстора – верујем у то већ од првог трена када сам видела точак у дворишту куће – изјављује Елена Симеонова. – А та порука је да при крају свог живота, када се враћамо назад у време, схватамо да је најважније шта остављамо иза себе, шта је оно по чему ће нас памтити живи.


Породични олтар мајстор Марин украшава изрезбареним иконама и раскошним олтарским вратима. Он ствара и тематске собе. У “Сали са троном” се налази велики сто, долап, камин и наравно трон за који га инспирисао филм о Симеону Великом “Златни век”. У “Соби са мачевима” је на таваници изрезбарио „Орден храбрости“ у знак сећања на херојство бугарског војника. А у светлој и чистој “Белој соби” на таваници су ликови 12 апостола.

Марин Петков је био подложан провокацијама непознатог – каже још газдарица куће поводом тзв. „Арапске собе“. – Око две године се он припремао за украшавање те собе. Наравно, све је адаптирано у складу са „идејом куће из доба националног препорода Бугарске“. Па ипак, дуборез је другачије израђен, карниша није она типична, док је плафон са арапским украсом. Користио је четири врсте дрвета у боји тамног махагонија што је карактеристично за арапски свет.


Самоуки мајстор је свој рад завршио на граници старог и новог века, а недуго после тога напустио је овоземаљски свет. Кажу да је душа у свему што човек чини, додаје Елена Симеонова. А душа мајстора се осећа у његовој кући, јер је делић своје душе оставио у сваком детаљу.


Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: Кућа са резбареним украсима у селу Мали Поровец



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Никола Замбели и Мариja Македонска

Чување обреда и завета предака: Пут ка нашим коренима

Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..

објављено 28.11.24. 11.10

Бијенале илустрације по четврти пут отвара своја врата

Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..

објављено 26.11.24. 07.25
Фотографија: Регионални природњачки музеј у Пловдиву

Дечји цртежи инспирисани природом и "Дрвом жеља" изненадиће становнике Пловдива наредних дана

Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...

објављено 24.11.24. 10.05