За бугарске Јевреје у Израелу је данашњи датум, 10. март веома посебан. На тај дан пре 77 година Бугарска спречава депортовање скоро 50 хиљада Јевреја у логоре смрти у Немачкој и окупираној Пољској.
Др Ида Сарова-Пинхас је жив сведок догађаја из оних немирних времена током Другог светског рата, када је у нацистичким „фабрикама смрти“ прекинута нит живота милионима Јевреја. Она и њени родитељи су од „спасених бугарских Јевреја“, који уместо да нестану без трага у пећима „Треблинке“ (логора у окупираној Пољској), основали су читаву медицинску династију у Израелу. Данас др Ида Сарова је неуролог са 65 година радног искуства као лекар, од којих је 25 година била волонтер на одељењу једне од елитних болница у Тел Авиву – Шиба, чији је начелник њена ћерка. Када чујемо о пет генерација лекара у једној фамилији, увек се односимо с поштовањем. А када је реч о лекарима у Израелу, који увек истичу своје бугарске корене, то изазива дубоко поштовање. Струке које се предају као наслеђе у њиховој у фамилији јесу очне болести, дечја ендокринологија и неурологија. Млађи представници лекарске фамилије једва говоре бугарски, зато о њиховој причи сазнајемо од др Савове. Сусрет са њом је нам омогућила дописница БНР у Израелу Фења Декало.
Идин отац, др Савов дипломирао је медицину у Женеви, а практиковао медицинску професију у Пловдиву. За време Другог светског рата приморан је да затвори своју ординацију и да оде у Родопе.
„У Бугарској сам се од првог разреда учила у француском колежу у Пловдиву – сећа се др Пинхас. – Али увођењем антијеврејских рестрикција 1940. сам наставила са учењем код куће, са мајком. Након што су лекарима Јеврејима забранили да раде, мог оца су мобилизовали као сеоског лекара. Били смо у Банском, Широкој Лаки, Килифареву, Горњој и Доњој Орјаховици и др. Док смо били у Широкој Лаки, мој отац ме уписао да учим. Ја сам већ носила жуту значку и када је једном стигао школски инспектор, погледао ме с негодовањем и упитао: „шта ова Јеврејка тражи овде?“. Истерали су ме. Отац је купио једно јање и ја сам га са чобанима водила на пашу. После неког времена стигао је други инспектор и видевши дневник упитао „где је Ида Сарова?“. Објаснили су му да су ме као Јеврејку истерали. Он је међутим приговорио – „овде има закона и мора да учи“. Мало је било да мој отац лоше прође, али председник сеоске општине заложио се за њега да не би село остало без лекара. По повратку у Пловдив отишли смо да живимо код баке у једној собици. У нашој кући су били сместили свећеника. Пролазила сам и слушала како свира на мом клавиру. Свирао је веома добро. Било како било. Остали смо живи!“
После краја рата се већина бугарских Јевреја сели у Израел. Међу њима је и породица др Сарове која је прекинула студије у Бугарској и почела поново да студира медицину у јеврејској држави. Након дипломирања је упознала свог супруга др Пинхаса, који је исто као и она рођен у Бугарској. Касније он постаје познат професор офталмологије, кога пацијенти знају као проф. Рубена Ахирона и оснивача одељења за офталмологију у болници Шиба. Ћерке двоје лекара су такође професори у области медицине, као и њихови супрузи.
„Мој отац је био специјалиста интерне медицине. Ја сам постала неуролог. Старија ћерка је специјализовала као неуролог у области мултипле склерозе. Млађа је дипломирала педијатрију у Израелу и специјализовала ендокринологију у Синсинатију. По свом повратку основала је дечје одељење за ендокринологију за децу са дијабетесом и проблемима раста. Један од унука наставља корацима свог деде и сада је начелник одељења за офталмологију. Други је дипломирао педијатрију, а сад је започео и другу специјализацију. Садашњи лекари упознати су са свим иновацијама и могу проверити све на компјутеру, али не заборављају да је битно прегледати болесника. И ми некад нисмо радили само са једним слушалицама, већ смо користили технологије.“
Најстарији унук др Сарове такође је лекар и специјализује у области примене вештачке интелигенције у медицини.
Превела: Ива Гринко
Фотографија: Фења Декало
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..