Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Ћустендил – различита лица „вечитог града“

4
Фотографија: kustendil.bg

Историја Ћустендила почиње још у доба неолита. Део своје славе током векова дугује минералним изворима. Чак и античко име града, према неким истраживачима, значи „град извора“ или „врела“. Око њих је основано трачко насеље, које је у римско доба постало важан центар трговине и бањско одмаралиште које је у целом грчко-римском свету познато по свом Асклепиону.

Мењале су се епохе, управници и друштвене навике, људи су додавали духовне и материјалне вредности. Средином XIX века почињу историјска истраживања. Прва музејска збирка уређена је 1897. у Педагошкој школи, нешто касније су артефакти и документи из прошлости изложени у културном дому „Братсво“. Валентин Дебочички, директор Регионалног историјског музеја у Ћустендилу прича о различитим слојевима прошлости „вечитог града“:

Наследник античке Пауталије и средњевековног Велбужда, Ћустендил има континуирану историју насељавања која обухвата осам миленијума. Зато га, не без разлога, зовемо „вечитим градом“ - како зову и древни Рим. Као резултат овог развоја без „хијатуса“ остало је мноштво културних блага и споменика из различитих епоха. Део њих се може видети у археолошкој сали „Асклепије“.

 Поставка је диван прелудијум у причу о историји нашег града. Ево зашто гостима препоручујем да крену оданде. Назив сале није случајан. Имамо индиректне историјске податке да је II - III века у подножју светог брда Хисарлук изграђен тзв. Асклепион. Ако тражимо савремени аналог, ово је антички спа комплекс са стадионом, бањама и храмом посвећеним Асклепију – богу лекарства. А још уназад у времену, када су овде живели Трачани, у овој зони је било велико светилиште овог бога. У археолошкој сали можете видети и заветне плоче посвећене Асклепију и другим божанствима здравља.“

Као у свим градовима са античком историјом, многи археолошки објекти у Ћустендилу су на отвореном. То су Римске терме, део којих се може видети у центру града.

„Ово је велико римско купатило са површином преко 3.000 кв.м и изузетно занимљивим хипокаустом – системом грејања просторија. Такође препоручујем највреднији споменик из раног средњег века који је сачуван у свом аутентичном облику - цркву Св. Георгија Победоосца.

Почетком XV века Велбуждко деспотство пада под османску владавину, а последњи хришћански владар је Константин. Наиме, због тога су наш град звали Ћустендил (буг. Кјустендил; у преводу са турског „земља Константина“). Из овог доба је џамија Фетиха Мехмеда – изузетно вредан споменик османске архитектуре. Такође и џамија Ахмед бега“.

Нашим гостима бих препоручио да посете Музеј национално-ослободилачких борба Бугара у Ћустендилу и околини, смештен у кући легендарног Иља војводе. Такође вреди утонути у атмосферу градског живота из доба препорода у Емфијеџијевој кући.

И свакако се попети на Хисарлук. Тамо ћете видети (потпуно реконструисану) лепу античку тврђаву која носи име светог брда.


Превела: Ива Гринко

Снимки: Facebook/Регионален исторически музей Кюстендил, kustendil.bg


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

У Тополовграду ће бити постављена спомен-плоча Капетану Петку војводи

Поводом 125 година од смрти Капетана Петка војводе, у Тополовграду ће 7. фебруара бити откривена спомен-плоча са његовим ликом, преноси БТА. Плочу је општини донирао Наско Гелимачев, а постављена је на постамент у централном делу града.

објављено 6.2.25. 17.55
Гоце Делчев

153 године од рођења Гоце Делчева – апостола слободе Бугара у Македонији и Једренској Тракији

Бугарска 4. фебруара обележава 153 године од рођења Гоце Делчева, једног од најзначајнијих револуционарних вођа који је свој живот посветио ослобођењу Македоније и Једренске Тракије. Тим поводом, у Благоевграду ће бити одржана свечаност и положени..

објављено 4.2.25. 08.35

БПЦ прославља Светог мученика Трифуна

Бугарска православна црква 1. фебруара слави дан Светог Трифуна, једног од мученика који је пострадао за хришћанску веру. У интервјуу Радио Бугарској је пре неколико година богослов Ангел Карадаков о Светом Трифуну рекао: „Пошто је од малена постао..

објављено 1.2.25. 08.25