Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Захарије Зограф – најпознатији иконописац на нашем поднебљу

Точак живота, Преображенски манастир, Велико Трново. Свети Ћирило и Методије, Тројански манастир
Фотографија: dveri.bg

14. јуна пре 167 г. овоземаљски свет је напустио Захарије Зограф – истакнута фигура националног препорода Бугарске. У нашој историји је он остао не само као ликовни уметник, већ и као борац за увођење бугарског језика у богослужење.

Уметник из чувене Самоковске школе је наредним генерацијама оставио велики број изванредних дела. И данас се у црквама и манастирима могу видети његове иконе и фреске – „Судњи дан“ (у Бачковском манастиру), „Точак живота“ (у Преображенском манастиру), „Св. Ћирило и Методије“ (у Тројанском манастиру).

Међутим, према црквеним људима, управо је најпознатији бугарски иконописац у својој уметности разбио каноне. Сматрају га родоначелником секуларног сликарства код нас. Осуђивали су га и због његове одважности да свој лик ослика на манастирским зидовима и тако истакне човека уметника као контрапункт Створитељу.

О Захарију Зографу, који је у поређењу са свим осталим уметницима оног доба био у највећој мери склон иновацијама, о једној од највећих и најутицајнијих ликовних школа у Бугарској – Самоковској, као о и неким од мајстора који су у њој стасали испричала нам је проф. Елена Генова са Института за уметничке студије код Бугарске академије наука у прилогу под насловом: Проф. Елена Генова представља Самоковску иконописну школу.





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Валери Петров (1920-2014)

105 година од рођења витеза бугарске речи – Валерија Петровa

Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца. Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар –..

објављено 22.4.25. 11.45

У Бугарској се, по старој традицији, јаја фарбају на Велики четвртак или на Велику суботу

Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово..

објављено 17.4.25. 13.05
Фотографија: Фондација „Живи бугарски корени“

Четири пролећна народна обичаја штите девојке од незгода

У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка" . Изводили су се у данима око Ускрса , а у себи садрже елементе древне обредне..

објављено 6.4.25. 13.15