Мале општине у Бугарској суочавају се с озбиљним проблемима у условима пандемије коронавируса. Буџети су им преполовљени, а стопа незапослености је порасла због масовних стечајева локалних предузећа. 

Кресна је једна од њих. Главни извор преживљавања за људе у овом граду на југозападу земље су туристи и међународни возачи који пролазе кроз град на путу ка Грчкој. Број малих радњи и локала начичканих с обе стране међународног пута који води према Грчкој, а који пролази кроз Кресну и два села у општини, премашује сто.

Скоро сви су у јеку пандемије престали да раде – неки су били приморани јер није било саобраћаја и људи, други – од страха. Мало је оних који су поново отворили своја врата и може се рећи да су на ивици опстанка, јавља дописник БНР Кети Тренчева.

У малом ресторану Ивана, на градском тргу, има људи, али само напољу. Унутра је празно. Не жели ни да помисли како ће то изгледати зими која је за њега једнака стечају: 

„Два месеца нисмо радили и то је на све утицало. Све теже састављамо крај с крајем, узимамо кредите. На ивици егзистенције смо. Држава одређује правила и ту нико ништа не може. Током лета је добро – већина столова је напоље, али кад крену кише у септембру… Највише нас брине ако одлуче да нас поново затворе. Постоји реална могућност да се то деси – ево, у Грчкој су пооштрили мере, бизнис им је тотално пропао, а очекивања су да ће се и с Бугарском, у септембру, исто то догодити,“ каже власник локала, а решење по његовом мишљењу је: „Сви треба да одемо из Бугарске, да оставимо владу саму.“

У ресторану хотелског комплекса удаљеног неколико километара од Кресне, који се такође налази на међународном путу дуж реке Струма, донедавно скоро да није било слободних места, а данас зврји празан.

Како изгледа криза кроз очи особља? Тања се једина усудила да говори о томе:

„Празно је. Претпостављам да је то тако јер су цене скочиле. Мера државне подршке 60/40 није толико лоша колико се о њој говори и пише у медијима, јер је она нека опција, могућност да преживиш док почнеш да радиш. Примећујем да се мере масовно не поштују. Ниске плате, неправедан однос према нама главни су разлози нашег незадовољства, а не страх од заразе.“

„Мале општине попут Кресне тешко ће издржати током зиме када ћемо осетити тешке последице кризе, а стићи ће и други талас коронавируса. „Помоћ државе је мала спрам потреба,“ каже заменик градоначелника Кресне Петар Петров:

„Кресна је у плачевном стању, јер је мала општина. Мало је могућности за запошљавање. Људи за живот зарађују радећи у продавницама и кафићима. „Пандемија коронавируса нанела је озбиљан ударац угоститељском бизнису – више од три месеца нису радили. На Биро рада су се махом пријавили они који су донедавно радили у кројачким радњама. Они су главни кривци за скок стопе незапослености у општини. Тако је општина одједном постала највећи послодавац. Стално нас питају за могућности запошљавања по разним програмима. Али реално гледано, од почетка пандемије таквих и сличних програма нема, сем Регионалног програма запошљавања у склопу којег је посао на 4 месеца добило 10 радника. Али програм нам нуди привремено решење, јер по истеку тог периода људи који су се запослили у оквиру програма немају право да се пријаве на Биро рада и примају новац за случај незапослености. 

Буџет општине је веома мали – око 2 млн евра и једва покрива стара дуговања, каже заменик градоначелника кога забрињава долазак јесени када се очекује раст броја заражених коронавирусом, а и сезонским вирусима, што може да доведе до враћања ригорознијих мера. „Ми ћемо се, вероватно, заглавити у блату и ако нам држава не помогне на неки начин, нећемо бити у стању да помогнемо људима,“ рекао је заменик градоначелника Кресне Петар Петров.

Припремила: Елена Каркаланова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС