Некада су Бугарке саме израђивале своју одећу пажљиво бирајући материјале, боје и елементе, а прегача је била својеврсна „визиткарта“ жене.
Прегача је одавала порекло жене и посебно подручје у којем она живи, била је и обележје њеног статуса. По боји прегаче се могло чак одредити колико отприлике година има жена.
Постоје различите прегаче – девојачке и невестинске које су се носиле годину дана после венчања, прегаче које су се носиле до порођаја првог детета, а има и удовичких прегача.Жене су их украшавале перлицама, везом, новчићима, кићанкама, чипком…
Више о бугарским прегачама можете сазнати из нашег прилога посвећеног прекрасној збирки прегача из 19. и 20. века Томе Белева.
Са првим наговештајима хладних дана, наступа време за припрему туршије. Овај домаћи зимски деликатес дубоко је укорењен у традицију и скоро да нема бугарског домаћинства на чијој трпези ово укусно поврће, које пролази кроз процес млечно-киселе..
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију,..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Са првим наговештајима хладних дана, наступа време за припрему туршије. Овај домаћи зимски деликатес дубоко је укорењен у традицију и скоро да нема..