Бадње вече, Малка Коледа, Мали Божић … - тако Бугари називају дан уочи празника Рођења Христовог. На тај дан увече се цела породица окупља око празничне трпезе. И данас се поштује традиција да је Бадња вечера посна. Као и некада служи се непаран број јела – 5, 7, 9…
Некада је било обавезно да трпеза обилује и даровима земље. Поред сарми од киселог купуса са пиринчем, пуњених паприка пасуљем, куваног пасуља, туршије, бундеваче, ошапа на трпези су се увек налазили ораси, мед, некувано жито, воће и наравно богато украшена бадњачка погача у коју се по традицији ставља новчић – за срећу и здравље. Прeд бадњачкoм вечерoм, по обичају, најстарији мушкарац у кући oкади трпeзу и разлoми пoгачу. Верује се да ће онај ко у свом парчету нађе новчић имати свакојаког берићета у наредној години.
Неизоставни део прославе Бадње вечери био је бадњак – по њему су гатали каква ће бити нова година.
Народ је веровао да се на Бадње вече небо отвара и међу људе силазе душе умрлих.
Обичајима и верованима Бугара на Бадње вече посвећен је наш архивски прилог Бадње вече је. Славите ли Младог Бога?
Можете прочитати и чути.
Саставила: Венета Николова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, архива
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..
Уметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора..
Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и..