Бадње вече, Малка Коледа, Мали Божић … - тако Бугари називају дан уочи празника Рођења Христовог. На тај дан увече се цела породица окупља око празничне трпезе. И данас се поштује традиција да је Бадња вечера посна. Као и некада служи се непаран број јела – 5, 7, 9…
Некада је било обавезно да трпеза обилује и даровима земље. Поред сарми од киселог купуса са пиринчем, пуњених паприка пасуљем, куваног пасуља, туршије, бундеваче, ошапа на трпези су се увек налазили ораси, мед, некувано жито, воће и наравно богато украшена бадњачка погача у коју се по традицији ставља новчић – за срећу и здравље. Прeд бадњачкoм вечерoм, по обичају, најстарији мушкарац у кући oкади трпeзу и разлoми пoгачу. Верује се да ће онај ко у свом парчету нађе новчић имати свакојаког берићета у наредној години.
Неизоставни део прославе Бадње вечери био је бадњак – по њему су гатали каква ће бити нова година.
Народ је веровао да се на Бадње вече небо отвара и међу људе силазе душе умрлих.
Обичајима и верованима Бугара на Бадње вече посвећен је наш архивски прилог Бадње вече је. Славите ли Младог Бога?
Можете прочитати и чути.
Саставила: Венета Николова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, архива
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..
15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..