Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је отишла у Палестину да посети света места. Јелена је са собом понела само делић тог крста и послала га свом сину Константину, а сам Крст положила је у храм Васкрсења Христовог, који је био подигнут на месту Христовог гроба. Неколико година касније, 13. септембра храм је освећен и од тада је установљено да се Воздвижење Крста Господњег празнује следећег дана – 14. септембра.
Крстовдан је један од највећих хришћанских празника, који се обележава посебно свечано. У ноћи 13. на 14. септембар служи се ноћна литургија. Постоји традиција да се на Воздвижење Часног крста у храмовима обавља водоосвећење, а свештеници обилазе по кућама верника да би их пошркопили светом водом за здравље.
За Крстовдан и Поклоњење Часном Крсту Господњем везано је и једно од најпознатијих светих места у Бугарској – предео Крстова Гора у самом срцу планине Родопи. Верује се да је тамо на крстатом брду такође закопан делић Крста на коме је разапет Исус Христ, онај делић који је царица Јелена послала свом сину. Зато сваке године, у ноћи 13. на 14. септембар на хиљаде верника окупља се на врху где се налази манастирски комплекс „Света Тројица”, у нади да ће добити исцељење и Божју помоћ.

У народу се верује да су на Крстовдан дан и ноћ једнаки. Празник је везан за крај летње и почетак јесење пољопривредне сезоне. Од тога дана почиње сетва зимских житарица, при чему се семена усева освећују, као и берба грожђа.
На Крстовдан имендан славе Крстјо, Крстан, Крстана, Крстена, Крстенка, Крстин, Крстина, Ставри, Ставро…
Саставила: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БТА, БГНЕС
Са првим наговештајима хладних дана, наступа време за припрему туршије. Овај домаћи зимски деликатес дубоко је укорењен у традицију и скоро да нема бугарског домаћинства на чијој трпези ово укусно поврће, које пролази кроз процес млечно-киселе..
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију,..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..