Хлеб је изузетно важан елеменат бугарске традиционалне културе и сваки предмет који је на неки начин везан за прављење хлеба и његово обликовање, како би он задобио статус празничног, обредног хлеба, такође ужива велико поштовање. Један од тих предмета је просфорни печат, који освештава хлеб и претвара га у учесника Свете литургије. Он одговара веома строгим захтевима. У прошлости просфорни печати су се преносили с колена на колено, обично најстаријем сину. Може се рећи да је просфора у Бугарској скоро нестала, мада се још увек чува успомена на њу.
На просфорама се могу видети ликови различитих светаца, као и занимљиви орнаменти за хлебове који се спремају код куће. У прошлости просфорни печати су се преносили с колена на колено, обично најстаријем сину, а постоји и пракса да се парчета сломљеног старог печата деле деци у породици, јер чак и његове мале честице поседују огромну снагу. Имајући у виду најстарије печате у музејским колекцијама, види се да су мајстори који су их израђивали поседовали довољно знања о материјалу, познавали су одлично његова својства и квалитете.
Више о просфорним печатима – кључном елементу црквеног живота и делу богате културне баштине Бугара можете сазнати ОВДЕ.
Уредила:Десислава Семковска
Превела: Албена Џерманова
Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у комбинацији са керамичким и стакленим предметима, а у модерно доба се користи и као врста шминке...
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су..
Од 28. до 30. августа, на Тргу Николе Вапцарова у планинском граду Банском одржаће се 16. издање Банско Опера Феста. Три вечери под отвореним небом, међународни гости и амбициозан избор наслова понудиће публици разноврсне музичке стилове. Фестивал..