Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су постигла завидан квалитет својих препознатљивих производа који су освојили широко тржиште како у Бугарској, тако и у иностранству.

Постоје два мишљења о настанку ћилимарства у Котелу. Једно је да је оно пренето из града Чипровци после трагичног догађаја – угушивања устанка против османске власти из 1688. године. Друго мишљење гласи да је техника ткања ћилима донета из Грузије преко контаката трговаца из Котела. Подаци о историји котленског ћилима су прилично оскудни због пожара који је избио у Котелу 1894. године и скоро цео град претворио у згариште. Срећом, у фонду Етнографског музеја су сачувана 34 ћилима, од којих је осам датовано, а најстарији је из 1860. године.

Изврсни узорци аутентичног котленског ћилима са чудним именима су плод невероватног уметничког талента и истанчаног смисла за естетику ћилимарки.
Више о Котленској школи и њеним ћилимима можете сазнати из текста „Котленски ћилими – пут духовних трагања Бугарке“ Дарине Григорове.
Саставила, превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: ranica.eu, Шевкије Чакир
Са првим наговештајима хладних дана, наступа време за припрему туршије. Овај домаћи зимски деликатес дубоко је укорењен у традицију и скоро да нема бугарског домаћинства на чијој трпези ово укусно поврће, које пролази кроз процес млечно-киселе..
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију,..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..