Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су постигла завидан квалитет својих препознатљивих производа који су освојили широко тржиште како у Бугарској, тако и у иностранству.

Постоје два мишљења о настанку ћилимарства у Котелу. Једно је да је оно пренето из града Чипровци после трагичног догађаја – угушивања устанка против османске власти из 1688. године. Друго мишљење гласи да је техника ткања ћилима донета из Грузије преко контаката трговаца из Котела. Подаци о историји котленског ћилима су прилично оскудни због пожара који је избио у Котелу 1894. године и скоро цео град претворио у згариште. Срећом, у фонду Етнографског музеја су сачувана 34 ћилима, од којих је осам датовано, а најстарији је из 1860. године.

Изврсни узорци аутентичног котленског ћилима са чудним именима су плод невероватног уметничког талента и истанчаног смисла за естетику ћилимарки.
Више о Котленској школи и њеним ћилимима можете сазнати из текста „Котленски ћилими – пут духовних трагања Бугарке“ Дарине Григорове.
Саставила, превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: ranica.eu, Шевкије Чакир
Преображење Господње jедан jе од 12 великих Господњих празника. Обележавамо га 6. августа. Овај празник је посвећен тренутку када се, према Хришћанском предању, Христос пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост на гори Тавор...
Данас се у Старој Загори обележава годишњица битке за одбрану града. Битка за Стару Загору која се одиграла 31. јула 1877. године у Руско-турском рату једна је од најепскијих, а уједно с тим и једна од најтрагичнијих битака у нашој историји. Она је..
Три дана средином јула уживају посебну пажњу у бугарском народном календару. Ово је најтоплије време у години, те се дани од 15. до 17. јула називају Горешњаци. Народ верује да су ови дани опасни, јер прете пожари. Као и код других празника и..