Данас се у Старој Загори обележава годишњица битке за одбрану града. Битка за Стару Загору која се одиграла 31. јула 1877. године у Руско-турском рату једна је од најепскијих, а уједно с тим и једна од најтрагичнијих битака у нашој историји. Она је завршена победом војске Сулејман-паше. Према историјским изворима, убијено је 14.500 Бугара из града и села јужно од града, а још 10.000, углавном дечака, девојчица и жена, отето је и продато на пијацама робља. Град је спаљен до темеља и опустошен. Неколико преосталих преживелих је побегло у северну Бугарску и тамо остало до пролећа 1878. године. Многи од њих се никада нису вратили у Стару Загору.

Док су се повлачили с бојног поља Бугари и Руси су раме уз раме водили пресудну и жестоку битку за Самарску заставу – симбол бугарских добровољаца, једину заставу у историји Бугарске, која је одликована Орденом за храброст.
У херојској бици за одбрану Старе Загоре било је и ватрено крштење бугарске чете добровољаца која је била у саставу Предњег руског одреда под командом генерала Гурка. Након битке код Старе Загоре је генерал Гурко у обраћању Предњем одреду и бугарским добровољцима рекао: "…ово је био први пут када сте и ви учествовали у бици против непријатеља и показали сте се као хероји којим се читава руска армија може поносити… Ви сте срж будуће бугарске војске. Проћи ће године и та бугарска војска ће рећи: Ми смо потомци славних бранилаца Старе Загоре."
У Старој Загори, на брду где је некада био командни пункт бугарских добровољаца, данас се налази Меморијални комплекс „Браниоци Старе Загоре 1877“, који је отворен 1977. године.
Саставила, уредила и објавила: Албена Џерманова
Фотографија: Емил Енчев, архив
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију,..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима,..