Данас се у Старој Загори обележава годишњица битке за одбрану града. Битка за Стару Загору која се одиграла 31. јула 1877. године у Руско-турском рату једна је од најепскијих, а уједно с тим и једна од најтрагичнијих битака у нашој историји. Она је завршена победом војске Сулејман-паше. Према историјским изворима, убијено је 14.500 Бугара из града и села јужно од града, а још 10.000, углавном дечака, девојчица и жена, отето је и продато на пијацама робља. Град је спаљен до темеља и опустошен. Неколико преосталих преживелих је побегло у северну Бугарску и тамо остало до пролећа 1878. године. Многи од њих се никада нису вратили у Стару Загору.
Док су се повлачили с бојног поља Бугари и Руси су раме уз раме водили пресудну и жестоку битку за Самарску заставу – симбол бугарских добровољаца, једину заставу у историји Бугарске, која је одликована Орденом за храброст.
У херојској бици за одбрану Старе Загоре било је и ватрено крштење бугарске чете добровољаца која је била у саставу Предњег руског одреда под командом генерала Гурка. Након битке код Старе Загоре је генерал Гурко у обраћању Предњем одреду и бугарским добровољцима рекао: "…ово је био први пут када сте и ви учествовали у бици против непријатеља и показали сте се као хероји којим се читава руска армија може поносити… Ви сте срж будуће бугарске војске. Проћи ће године и та бугарска војска ће рећи: Ми смо потомци славних бранилаца Старе Загоре."
У Старој Загори, на брду где је некада био командни пункт бугарских добровољаца, данас се налази Меморијални комплекс „Браниоци Старе Загоре 1877“, који је отворен 1977. године.
Саставила, уредила и објавила: Албена Џерманова
Фотографија: Емил Енчев, архив
Три дана средином јула уживају посебну пажњу у бугарском народном календару. Ово је најтоплије време у години, те се дани од 15. до 17. јула називају Горешњаци. Народ верује да су ови дани опасни, јер прете пожари. Као и код других празника и..
Данас, 24. јуна, Бугарска православна црква слави рођење светог Јована Крститеља, празник у народу познат као Ивањдан. Често се обреди и традиције народног и црквеног празника преплићу. Према веровањима, у поноћ уочи Ивањдана „небо се..
Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца. Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар –..