Испраћамо тешку годину – годину у којој је било пуно неочекиваних догађаја, годину која је променила наш живот. Вероватно многи од нас размишљају о будућности у очекивању да ће бити боље.
Ми, Бугари, се обично у тешким тренуцима или на празник окрећемо народним обичајима и ритуалима. Многи се од нас можда питају зашто је то тако. Можда зато што желимо да осетимо дух патријархалног живота који нам се чини сређенијим у погледу система вредности. Или, пак, можда зато што се надамо да ће ритуали у чију су снагу веровали наши преци, бар мало помоћи и нама.
О веровањима и обичајима на граници између две године, о празничној трпези, о обичају Сурвакање… можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..
Променљиво облачно
Претежно облачно