18. јануара Бугарска православна црква слави Светог Атанасија Великог. Истакнути богослов и одан борац за чистоту вере и очување православља Свети Атанасије је учествовао на сабору у Сердици 343-344. године, данашњој Софији. Према неким сведочанствима, он је одржан у старој базилици Свете Софије поред које је вековима касније подигнут храм Светог Александра Невског.
Свети Атанасије Велики је и један од зачетника новозаветног монаштва које је настало крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Сматра се да је заслужан за ширење монаштва у Европи. Светац је познат и по томе што се супротстављао свима који су порицали Свету Тројицу и ватрено се борио против следбеника јеретика Арија, који је проповедао да Христос није творац‚ већ творевина. Због тога је Свети Атанасије још у раном хришћанству назван „Великим“, „оцем Православља“.
Претпоставља се да је Атанасије рођен у Александрији 296. године. Био је ђакон код архиепископа Александра, а по његовој смрти Атанасије је изабран за архиепископа Александријског. Мало је светитеља који су били тако клеветани и гоњени као Свети Атанасије. Али му је душа све трпељиво подносила ради љубави Христове. Умро је 373 године.
Бугарска православна црква слави успомену на Светог Атанасија Великог двапут годишње – 18. јануара (када је његов последњи повратак као архиепископ Александрије) и 2. маја (на дан његове смрти).
Према неким изворима, управо је Свети Атанасије основао манастир у селу Златна Ливада, недалеко од града Чирпана, који је најстарији манастир у Бугарској и Европи.
Тврди се да је управо тамо Свети Атанасије Велики општио с Богом.
Саставила: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: архива
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..