Речи којима можемо описати стваралаштво и личност непревазиђеног Јордана Радичкова никад нису довољне. Свет чији стваралац је писац рођен у северозападној Бугарској тражен је од многих сањара чија вера у доброту и праве људске односе није нестала. Јордан Радичков је овај свет напустио у свом омиљеном месецу јануару који је у истоименом комаду описао овако:
„Месец јануар је најбугарскији међу месецима, јер тада мраз шара по прозорима сеоцета, испод сваке надстрешнице се може видети окачена свињска кожа, на сваким вратима је једна сврака, у сваком бунару у селу живи по један водени дух, а понегде и по два, тако да је тешко израчунати колико их је по глави становника...“
Више о чаробњаку из села Калиманица прочитајте ОВДЕ.
Са првим наговештајима хладних дана, наступа време за припрему туршије. Овај домаћи зимски деликатес дубоко је укорењен у традицију и скоро да нема бугарског домаћинства на чијој трпези ово укусно поврће, које пролази кроз процес млечно-киселе..
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију,..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..