На хиљаде британских грађана изабрало је Бугарску за своју другу домовину. Они долазе овде због лепе климе, ниских цена и не на последњем месту – због природе. Ни због пандемије, ни због Брегзита они се не одричу свог живота на Истоку. Један од тих Британаца је Кит Халстед.

Већ 9. годину бивши службеник Војске Велике Британије ужива у пензионерским данима код нас.  Прво се настанио у Пловдиву, где је неколико година радио као професор енглеског језика, али се после коначно определио за живот у Родопима. 

„Пензија ми је мала, али ми је у Бугарској она довољна. Овде могу да од тог новца нормално живим и ништа ми не фали“ – каже у интервјуу Радио Бугарској Кит. Једног дана, док је претраживао нешто по интернету, наишао је на фотографију која је променила његов живот. На њој је била стара камена кућа у родопском селу Смиљан, која је била на продају.  

„Одлучио сам да лично дођем да је видим и заљубио сам се у њу. После сам се поново вратио у село и одсео у хотелу да бих боље упознао регион, да видим да ли ће ми се свидети и свидео ми се. Био је јун, време – предивно, а планина – живописна. Одлучио сам да купим кућу и ево од 2016. године живим овде и никада нисам био срећнији“ – каже британски досељеник.

Мештани су га радо прихватили и чак му помагали у реновирању старе куће. Чиме се у Родопима може бавити британски пензионер, који воли природу? Наравно – туризмом:

„Моја је кућа велика и издајем собе за ноћење. Лети дочекујем госте и трудим се да им овде буде лепо. Прошле године је због пандемије дошло веома мало људи, али су раније у мојој кући одседали припадници 15 националности. И да вам кажем, не бавим се овим послом да бих зарадио већ зато што ми прија контакт са људима из целог света. А они овде долазе због природе.“

Код Кита одседају претежно странци, који  живе стално у Бугарској, људи попут њега – који воле планину Родопи и желе да упознају њене лепоте. За нову сезону Кит је за њих припремио различите атракције као што су рецимо, ботаничке руте у планини.  

У малом селу Смиљан живот ври. Локални предузетник је купио напуштену станицу за пречишћавање воде и тренутно је реконструише да би је претворио у уметнички центар. Придружили су му се ентузијасти укључујући и странце – досељенике. Кит подржава иницијативу и као волонтер дао је свој допринос њеној реализацији – направио је страницу на Фејсбуку и снимио пројекат. Жели да Смиљан промовише као место за одмор и културу.

Али, по речима Британца, код нас није све ружичасто. Као и његови сународници, Кит се жали на бирократију. А по његовим речима, услужна сфера није на нивоу. Често мораш да без потребе чекаш у реду, а услужно особље је намргођено. Међутим, у провинцији су људи срдачнији и пријатељски расположени. „Зато ми се овде, у Смиљану, свиђа и осећам се делом локалне заједнице.“ – каже Кит Халстед.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Кит Халстед