„Без Благовести немогуће је Васкрсење. Не може једно дело уродити плодовима, ако га не започнемо. На тај дан славимо спасење људског рода.“ Овим речима је богослов проф. Иван Желев описао место и значај данашњег празника у календару православних хришћана. То је дан када је Архангел Гаврило Пресветој Деви Марији јавио благу вест да ће бестелесно зачети од Духа Светога и родити Сина Божјег. На данашњи дан објављен је долазак Спаситеља на овај свет, долазак Исуса Христа који прима тело и природу људску да је просвети и освети.
Без обзира на то што нас дели више од две хиљаде година од овог јеванђеоског догађаја, свако може да буде носилац радосне вести за оне који су своје очи и уши за њу затворили. „Понекад су људи највећи непријатељи себи самима,“ каже проф. Желев и додаје: „Стога треба да се блага вест шири. На тај начин ће се очи, уши, а можда и срца људи отворити и они ће у себе примити Спаситеља. Јер спасење није апстрактни филозофски појам, оно је реалност коју свако може доживети.“
У прошлости су Благовести обележаване и као Дан мајке.
„Пресвета Дева Марија, коју зовемо Богородицом, представља оличење жене и мајке која је свој живот подредила Сину и која није живела поносећи се, већ носећи одговорност за своје Богомајчинство. Чистота, смирење и достојанство су особине које сваки човек треба да има,“ каже проф. Желев у интервјуу Радио Бугарској које можете да прочитате ОВДЕ.
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Хришћански свет данас слави Светло Христово Васкрсење. За православне народе ово је најсветлији дан – Празник над Празницима, којим славимо победу добра над злом и живота над смрћу. У Бугарској га зову Великден јер за православне Бугаре нема већег..
Бугарска православна црква на челу са патријархом бугарским и митрополитом софијским Даниилом и члановима Светог синода упутила је хришћанским верницима патријарашку и саборну васкршњу посланицу. „Нека радост због вести о Васкрсењу Христовом буде..
Двадесетог априла, сви хришћани дочекаће Васкрсење Христово. У свету испуњеном ратовима, подељеношћу и немиром, католици, заједно са православнима, јерменским и протестантским верницима, упућују јединствену поруку наде — делећи радост над победом..
Проф. Константинос Нихоритис је научник за чије име се везује највећи број откривених грчких извора о раду Ћирила и Методија у светским размерама. Истакнут..