„Без Благовести немогуће је Васкрсење. Не може једно дело уродити плодовима, ако га не започнемо. На тај дан славимо спасење људског рода.“ Овим речима је богослов проф. Иван Желев описао место и значај данашњег празника у календару православних хришћана. То је дан када је Архангел Гаврило Пресветој Деви Марији јавио благу вест да ће бестелесно зачети од Духа Светога и родити Сина Божјег. На данашњи дан објављен је долазак Спаситеља на овај свет, долазак Исуса Христа који прима тело и природу људску да је просвети и освети.
Без обзира на то што нас дели више од две хиљаде година од овог јеванђеоског догађаја, свако може да буде носилац радосне вести за оне који су своје очи и уши за њу затворили. „Понекад су људи највећи непријатељи себи самима,“ каже проф. Желев и додаје: „Стога треба да се блага вест шири. На тај начин ће се очи, уши, а можда и срца људи отворити и они ће у себе примити Спаситеља. Јер спасење није апстрактни филозофски појам, оно је реалност коју свако може доживети.“
У прошлости су Благовести обележаване и као Дан мајке.
„Пресвета Дева Марија, коју зовемо Богородицом, представља оличење жене и мајке која је свој живот подредила Сину и која није живела поносећи се, већ носећи одговорност за своје Богомајчинство. Чистота, смирење и достојанство су особине које сваки човек треба да има,“ каже проф. Желев у интервјуу Радио Бугарској које можете да прочитате ОВДЕ.
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице , која је у искреном покајању миром помазала Христа и тако Га припремила за погреб, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања. Грешница је успела да уђе у кућу у којој је боравио..
Велики уторак је дан за поуке и последња морална упутства . Сећамо се Исусових алегоријских прича којима се преносе моралне и духовне поуке. Исус Христос нам даје пример како да будемо дарежљиви попут сиромашне удовице која је Цркви дала све..
Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрс у. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч „страст“ значи страдање, трпљење и бол. Од давнина се назива Великом седмицом, а сваки њен дан..
Муслимански верници у Бугарској данас обележавају Дан Арефата, који претходи Курбан-бајраму, а сматра се најодабранијим даном у исламској години. Дан..
Фестивал „Свакодневица Средњовековног Трновграда“ ће десету годину заредом, између 6. и 8. јуна, окупити учеснике из различитих крајева Европе, како би..