Музика треба да одражава живот, јер једино тако може да буде искрена, да прича и додирује душе и срца људи, убеђен је Људмил Крумов.

Упркос локдауну Људмил Крумов наставља да ради и комуницира са светом око себе помоћу музике коју ствара. Свој најновији пројекат за биг бенд, камерни и народни оркестар и солисте назвао је „Криво садовско коло у Свиштову.“ Комад је већ снимљен, а извели су га музичари који живе у Холандији, Бугарској, САД и другим земљама. 

Ради се о укупно 15 музичара, припадника бар 5 нација, и свако је снимио по неколико музичких партија. Ова ауторска интерпретација једног од најпопуларнијих и најомиљенијих бугарских кола комбинује различите стилове, приче, времена и културе. Емоционалне слике остављају свој трајни траг у свести слушаоца, а музичка решења нас задивљују својом креативношћу и искреношћу. Ево како је све почело:

„Један пријатељ из Бугарске – Галин Ненов – Killa Bee (битбокс) предложио је да заједно направимо нешто. Изабрао сам „Криво садовско коло“ Петка Радева,“ каже Људмил. „Почели смо да размењујемо фајлове. Снимио сам тамбуру, гитару, бас. Одлучио сам да то буде комад чији аранжман повезује неколико различитих линија. С једне стране је пут који сам прешао у свом развоју – бавим се џезом, али сам последњих година почео да проучавам и нашу традиционалну музику, а као дете сам био члан ансамбла народних песама и игара. Добро се сећам те еуфорије, сећам се времена када су ансамбли заузимали битно место у нашем животу. С друге стране, биг бенд који сам укључио симболизује џез и правце који су утицали крајем 80-их година минулог века.“ 

„У комаду постоји део који је изразито лиричан, у њему звуче гудачки оркестар, обоа, кларинет и бас-кларинет, рог. Тај део је посвећен кларинетисти проф. Петку Радеву, познатом класичном музичару који је дуги низ година био солиста Миланске скале. С друге стране, Радев је начинио неоспорив допринос развоју бугарске народне музике. Током 70-их година прошлог века снимио је „Криво садовско коло“ и тиме допринео промовисању ове композиције, а наши путеви су се укрстили. А битбокс је симбол новог, младих који су у потрази за различитим начинима на које да изразе себе.“

Људмил је повезујућу улогу музике користио и у избору музичара – Бугара из земље и иностранства, а исто тако и међу пријатељима из различитих земаља света.

„Саксофоне у биг бенду и кларинет снимио је Константин Илијев који живи и ради у Хагу. Његова супруга Ирма Корт је снимила обоу. Комад је у ритму 13/8 који и те како зна да намучи странце, али је она одлично извела све, одушевљен сам њеним професионализмом. Тромбоне сам поверио Павелу Штербакову, изврсном инструменталисти из Русије. Раја Хаџијева – Бугарка која живи у Амстердаму, снимила је све трубе. Алекса Симуа из Румуније, невероватног извођача и композитора филмске музике, имаћете прилику да чујете на бас-кларинету. Захваљујући Бугарској образовно-културној организацији у Лос Анђелесу успео сам да ступим у контакт с музичарима који живе у Сједињеним Државама. Познати виолиниста Мони Симеонов био је задужен за виолинске партије, а Ирина Чиркова је свирала виолончело. У ову интерконтиненталну авантуру се укључио и румунски виолиста Ђорђи Думитрију. Наравно, са нама су били и Пејо Пеев – ћемане и Живко Василев – кавал.“

Комад ће ускоро бити објављен, али је за Радио Бугарску аутор пројекта представио два кратка фрагмента.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: ludmilkrumov.com