14. априла 1821. године рођен је велики препородитељ, револуционар и први идеолог борбе за ослобођење Бугарске Георги Стојков Раковски познат још као Георги Сава Раковски. Тешко да у бугарском XIX веку постоји друга личност коју тако снажно повезујемо истовремено са борбом за црквену и националну независност, за националну просвету и књижевност. „Раковски је необично крупна личност у епохи после Кримског рата. Био је човек импулсивног духа, имао је снажну вољу, био је фанатичан патриот, водио је буран живот посвећен идеалу – слободи Бугарске“ - пише Михаил Арнаудов, највећи истраживач дела и стваралаштва Раковског.
Раковски је аутор прве револуционарне поеме код нас „Горски путник”, која је издата 1857. године. У њој је борба хајдука приказана као појава у историјском животу нашег народа. Годину дана касније Раковски је створио „Први план ослобођења Бугарске“, у којем се Бугарима обраћа речима: „човек који нема грађанску независност, не постоји на овом свету“ и наводи да су „своју слободу Бугари изгубили мачем, мачем је сада морају повратити!”.
У априлу 1862. године он је у Београду образовао руководеће тело ослободилачке борбе - „привремено бугарско начелство”. Две године раније основао је лист „Дунавски лабуд“ који је заједно са листом “Бугарска дневница“ ударио темеље бугарске револуционарне штампе.
Године 1862. у Београду је Георги Раковски основао Прву бугарску легију – пук у чијем је саставу било око 600 младих Бугара, од којих су се неки у то време школовали у Одеси, Бечу и Београду. У легији су учествовали војводе, бивши хајдуци и будући организатори националне револуције, међу којима је био и Васил Левски.
Георги Раковски остаје у сећању Бугара и својим позивом за устанак од 1. августа 1862. године. У њему он пише: „…нека нико не чека да га неко други ослободи. Наша слобода зависи од нас!”
У данашњој Бугарској Георги Раковски је симбол патриотизма и просвете. Није случајно што су многе бугарске школе код нас и у иностранству назване по њему.
Саставила: Гергана Манчева
Превод: Албена Џерманова
У савременом свету, где материјално све чешће потискује духовно, размишљања о спасењу душе остају негде у другом плану. Свакодневна трка са временом, непрестане обавезе и бриге пригушују глас душе, која се гуши под теретом ужурбаног ритма живота...
Године 1018, након пола века борбе, Византија је освојила Прво бугарско царство. Упркос многим устанцима Бугара, оно је под византијском влашћу остало скоро два века. У јесен 1185. или почетком 1186. године, у Трновграду су локални племићи Петар и..
Дан Светог Димитрија – 26. октобар, слави се широм Бугарске, а Бугари који често путују у Северну Грчку, увек одају почаст његовим моштима, које се чувају у Солуну. У народном календару Митровдан се повезује са крајем пољопривредне године. Некада..
Бугарска православна црква и њени верници 8. новембра обележавају празник свих небеских војски, познат у црквеном календару као Сабор светог архангела..