Различитим манифестацијама широм земље обележава се годишњица избијања Априлског устанка. 20. априла 1876. г. он је превремено почео у Копривштици. 145 година касније Бугари полажу венце на историјски трг у овом граду у подножју Средње горе, у западној Бугарској.
Устанак је организовао Револуционарни комитет у Ђурђу и мада је он угушен у крви, истакнути европски интелектуалци и политичари су стали у заштиту бугарске ствари а ослобођење Бугарске је стављено на дневни ред тадашње европске дипломатије.Реакције су довеле до сазивања Цариградске конференције Великих сила која представља први покушај мирног сређивања кризе. Међутим, Висока порта је одбила да испуни одлуке Конференције о територијалним променама и формирању аутономних области, те је сасвим логично нешто касније, 1877. г. избио Руско-турски рат у којем је 1878. г, после пет векова туђе владавине, Бугарска ослобођена.
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..