Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Радостин Чолаков – дечак из Родопа који учи вештачку интелигенцију да размишља на бугарском језику

Радостин Чолаков
Фотографија: volontime.com

Петнаестогодишњи Радостин Чолаков из родопског села Барутин већ шест година покушава да очовечи машине. Он поседује знања која се не могу стећи у сеоској школи, нити пак у скромној сеоској кући у којој живи. Као да је дошљак са неке напредне у технолошком погледу планете.


Још одмалена показујем интересовање за све. Експериментисао сам са разноразним стварима – прича он у интервјуу програма „Христо Ботев“ БНР. – Тада нисмо имали телефоне и рачунаре, али чим бих видео да неко располаже неком новом технологијом ја сам га увек питао шта се њоме може радити и постајало ми је све занимљивије. Чим сам добио телефон и лаптоп, почео сам да претурам по подешавањима да бих видео шта ће се десити кад нешто променим чак сам их неколико пута покварио. Тако сам временом научио разне ствари.”

Село Барутин
Док је похађао школу у селу Барутин, наставници су му признали да немају чему да га науче када су већ и рачунари „умешани“ у наставни процес. Рекли су му да једино што могу да учине за њега је да га подстичу и храбре на путу за који се определио. Тако је у својој 12. години, када је већ био „стекао“ неко искуство у програмирању, победио на конкурсу компаније „Гугл” за израду гласовних апликација. Награду у износу од 2.400 долара инвестирао је у технику како би стварао мобилне апликације и софтверске пројекте.

Радостин је израдио AnyGoal – апликацију која људима помаже да прате свој напредак у остварењу циљева, као и њен наставак AnyGoal Challenges, у којој се корисници суочавају са изазовима како би напредовали у свом личном развоју. 


Тренутно ради на AI пројекту који „разуме“ бугарски језик. 

Реч је о “АзБуки.ML” – платформи за вештачку интелигенцију која обрађује људски језик – објашњава Радостин. – Идеја је да она буде бугарска алтернатива већим платформама тог типа које врше граматичку анализу и процену емоција у тексту на енглеском или неком другом језику.”

Радостин користи тзв. неуронске мреже које уче из огромног обима текстова како би осетиле који је од њих позитиван и како да извуку емоцију. Младом изумитељу су пружили руку из Бугарске академије наука тако што су му омогућили приступ бази података Академије.


Ако узмете више десетина коментара са интернета и убаците их у програм, ви му у ствари показујете који су од тих коментара позитивни, а који негативни – наставља Радостин. – Програм пролази кроз све те коментаре и види које су могуће позитивне речи, чак почиње да схвата и смисао – не само на нивоу речи него и на нивоу реченица, контекста а донекле и на нивоу ироније.  Све се то дешава уз помоћ неуронских мрежа које су трениране да између осталог препознају и шаблон а када им задате нов текст оне га повезују са већ виђеним моделом.”

По речима Радостина, његов изум може имати широку примену. На пример, може се користити за препричавање дугачких новинарских чланака, за постављање зареза у реченицама, за анализу коментара испод неког производа у мрежи, за претварање звука у текст итд.   

Талентовани Радостин Чолаков је тренутно ученик Математичке гимназије у Пловдиву али верује да ће једног дана имати своју софтверску компанију која ће развијати производе који ће бити корисни људима. А дотада, док је само Радо из родопског села Барутин, свима упућује једну једину поруку – није битно где си рођен и у каквој средини одрасташ, битно је пронаћи свој пут и на њему оставити јасан траг.

Саставила: Дијана Цанкова

Извор: Интервју Милене Воденичарове, програм „Хр.Ботев“ БНР

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: schoolnews-bg, volontime.com, Facebook / @AzBuki.ML

Више из ове категориjе

Трифон Сиљановски – ерудита којег комунистичке власти нису успеле да сломе

Крајем 2023. године навршио се један век од рођења Трифона Сиљановског – композитора, концертног пијанисте, музиколога, филозофа, теолога. Док је музичка заједница овај јубилеј обележила веома скромно, Католичка црква му је одала достојно признање..

објављено 20.2.24. 12.30
Борис Славчев

Борис Славчев из Рима: Не знамо како да се представимо у иностранству

У Италију је стигао пре 6 година, вођен љубављу према филмској уметности и сном да постане добар редитељ. Након што је на Универзитету Ла Спиенца у Риму завршио мастер студије на одсеку за позориште и филм, Борис Славчев почиње да ради као фотограф...

објављено 22.1.24. 10.15

Стефан Боргоџијски из Рима: Кроз гајде спајам своје две домовине – Бугарску и Италију

Стефан Боргоџијски има 24 године, родом је из града Раковског, Област Пловдив, али је цео свој живот провео у Италији. Тренутно је студент на Музичкој академији „Санта Чечилија“ у Риму, смер кларинет, али је заљубљен у гајде, тачније у родопске каба..

објављено 30.12.23. 13.05