По старој традицији јаја се фарбају на Велики четвртак. Обично то ради најстарија жена у породици. Некада је у једној имућној сеоској кући фарбано око 500-600 јаја, како би имало довољно јаја све до Вазнесења Христовог – за све чланове породице, родбину, госте, па и за сиромашне људе и путнике намернице. У прошлости су се ускршња јаја бојала природним бојама. Тако су, рецимо, за добивање црвене боје користили оригано, зелене – коприву, наранџасте – руј, жуте – лишће од ораха или јабукове љуске.
Пре него што почне са бојањем, газдарица је палила свећу и крстећи се изговарала речи: „Дај, Боже, да и следеће године дочекамо црвено јаје!“.
Прво јаје се обавезно боји у црвену боју. Зашто?
„С једне стране јаје је по традицији прва мрсна храна после дугог поста. У хришћанству се оно тумачи као симбол Христовог гроба који су његови следбеници после Васкрсења пронашли празан и општије речено као симбол вечног живота и духовног спасења – објашњава доц. Вихра Баева са Института за етнологију и фолклористику БАН. – И у фолклору јајету се придаје велики значај зато што има обличје сунца и подсећа на обнављање живота, верује се још да штити од злих сила, користи се као средство за лечење и скидање чини и магије. С друге стране, православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово васкрсење. Црвена боја по народном веровању симболизује енергију, животну снагу и сам живот, а истовремено у стању је да одагна све што је лоше или опасно.
Прво јаје се обавезно фарбало у црвену боју и њиме су трљали образе деце, девојака и невеста, како би сви били здрави, лепи, јер се веровало да ће их чувати од урокљивих очију и штитити од сваког зла. Оно се ставља поред кућне иконе и чува се целе године да би донело здравље и благостање укућанима. На Ускрс се црвена јаја односе и у цркву где се остављају пред иконе.
Посебно значење придавано је тзв. писаним јајима или ускршњим писаницама. Она се обично не једу већ се поклањају драгим особама, а оне их чувају као драгу успомену.
О старинским техникама шарања ускршњих јаја можете прочитати ОВДЕ.
Уредила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС и архива
Ако средином августа посетите Седам рилских језера, видећете како на стотине људи одевених у бело плеше у кругу. То су следбеници Петра Данова који изводе ритуал Панеуритмија преко којег се повезују са природом и једни с другима. Неодољиви..
Данас Бугарска православна црква и њени верници славе Дан Светих апостола Петра и Павла. Они су заслужни за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство, били су неустрашиви проповедници Христове вере, због чега су прогањани и нашли..
Године 2019. Министарство културе је, по идеји Ансамбла „Чинари“ и уз подршку великог броја уметника и установа, прогласило 22. јун Даном бугарског фолклора. Иницијатори су се определили за тај датум, јер је то средина године, око њега наступа летњи..
Када се неким посебним поводом окупљамо са својим рођацима или пријатељима, у знак поштовања и као успомену, обично им дајемо поклон уз лепу..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти,..