Први попис стоке после Ослобођења Бугарске од Турака извршен је 1887. године. Према подацима из 1910. године, у Бугарској је гајено преко 8 млн и 600 хиљада оваца, што је 2.000 оваца на 1.000 становника. У то време Бугарска је била прва међу европским земљама по броју оваца у односу на број становника. Овчарство је код нас свој врхунац доживело 80-их година 20. века када је у Бугарској било преко 10 млн грла оваца.
Данас је број тих животиња у земљи скоро десетоструко мањи и износи нешто изнад милион грла. По речима сапредседника Националне асоцијације узгајивача оваца и коза Симеона Караколева, проблема у тој грани сточарства има на претек, а пад броја животиња је последица одсуства адекватне државне политике према овчарству и козарству. „Министарство пољопривреде мора да постави јасне циљеве – себи и узгајивачима. Запослени у тој привредној грани треба да буду обавештени шта ће се очекивати од њих у даљим корацима и којим правцем ће кренути она,“ категоричан је Караколев у интервјуу Програму „Христо Ботев“ – БНР.
Како би та грана постала профитабилна и привлачна за преко потребну радну снагу, неопходне су велике промене:
„Преко 80% фарми за узгој оваца и коза је у изузетно неповољном стању, посебно што се механизације тиче,“ објашњава Караколев и додаје: „Упркос два програмска периода која су истекла и једном претприступном, упркос милијардама које су се слиле у овчарство и козарство, посао је и даље крајње непривлачан и чак бих рекао примитиван. Људи који сада гаје овце и козе раде то, пре би се рекло, из љубави него да се тиме озбиљно баве.“
Озбиљну препреку за свакога ко одлучи да се тиме бави представља и шема субвенционисања узгајивача животиња.
„Када говоримо о субвенцијама, свима је јасно да оне никад и нигде нису довољне. Треба да се обустави подршка газдинствима која се издваја на основу хектара,“ категоричан је сапредседник Националне асоцијације узгајивача оваца и коза Симеон Караколев. „Такво субвенционисање води укрупњавању производње од чега мале и средње фарме трпе највеће губитке. Треба да се пређе на другу врсту подршке на основу газдинства, као што то раде у осталим земљама чланицама ЕУ.“
Постоје и други проблеми везани за исувише компликовану процедуру за аплицирање фармера на европске програме финансијске подршке, која их одвраћа од сличних субвенција. Према Караколеву, држава треба да подстиче запошљавање у сектору сточарства. У том смислу, озакоњивање преко 7.000 фарми које нису регистроване као сточарски објекти, углавном због бирократских препрека, представља малу победу али велики искорак за сектор.
Извор: Програм „Христо Ботев“ – БНР, интервју Нине Цаневе
Саставио: Јоан Колев
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС и noka.bg
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..