Мало је Бугара који су чули за Пенча Семова, али о ономе што је он створио и данас се прича у његовом родном крају. Семов је пример издашности и родољубља – особина типичних за богате Бугаре после ослобођења земље од османске владавине који нису жалили снаге и новац за народ и земљу.
Рођен 1873. године у селу Цвјатковци, у околини Габрова, предузетник није стекао образовање на страним универзитетима. Његов знатижељан ум, тежња да из свега црпи знања и храброст да „оживи“ сваку блиставу идеју, претворили су га у успешног индустријалца, кога су новинари прозвали „бугарским Рокфелером“.
Девиза Пенча Семова је била „Љубав, рад и истрајност“. Он је бринуо о својим службеницима и радницима као о члановима своје породице. Градио им је куће, плаћао обуку њихове деце… Због тога га упоређују са Хенријем Фордом.
„Био је паметан, стрпљив, упоран и храбар. Имао је и снажну вољу”, рекао је о њему Тодор Бурмов – бивши председник бугарске владе.
Више о истакнутом предузетнику који је за своје раднике саградио и старачки дом можете прочитати ОВДЕ.
Уредила: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца. Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар –..
Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово..
У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка" . Изводили су се у данима око Ускрса , а у себи садрже елементе древне обредне..
Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца...