Мало је Бугара који су чули за Пенча Семова, али о ономе што је он створио и данас се прича у његовом родном крају. Семов је пример издашности и родољубља – особина типичних за богате Бугаре после ослобођења земље од османске владавине који нису жалили снаге и новац за народ и земљу.
Рођен 1873. године у селу Цвјатковци, у околини Габрова, предузетник није стекао образовање на страним универзитетима. Његов знатижељан ум, тежња да из свега црпи знања и храброст да „оживи“ сваку блиставу идеју, претворили су га у успешног индустријалца, кога су новинари прозвали „бугарским Рокфелером“.
Девиза Пенча Семова је била „Љубав, рад и истрајност“. Он је бринуо о својим службеницима и радницима као о члановима своје породице. Градио им је куће, плаћао обуку њихове деце… Због тога га упоређују са Хенријем Фордом.
„Био је паметан, стрпљив, упоран и храбар. Имао је и снажну вољу”, рекао је о њему Тодор Бурмов – бивши председник бугарске владе.
Више о истакнутом предузетнику који је за своје раднике саградио и старачки дом можете прочитати ОВДЕ.
Уредила: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких родољубивих бугарских песама. Прве патриотске песме су настале средином 19. века у доба..
Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у комбинацији са керамичким и стакленим предметима, а у модерно доба се користи и као врста шминке...
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су..